Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

Mindfulness, prisutnost ili svesnost – na prvi pogled se čini da je veoma lako definisati pojam. Međutim, eksperti iz oblasti psihologije nemaju uvek usaglašena mišljenja oko toga šta zapravo svesnost ili pažnja predstavljaju.

Zbog više različitih pristupa, mindfulness se može tumačiti i posmatrati na tri načina – kao karakterna osobina, stanje bića i kao praksa, odnosno zbirka alata. Kao osobina, pažljivost se može posmatrati kao sastavni deo nečijeg karaktera, načina postojanja i životnog stila. Kada pokušamo da opišemo svesnost kao stanje bića, onda govorimo o mindfulness-u kao rezultatu skupa praksi i metoda koje neguju svest o sadašnjem trenutku. Takođe, prisutnost se može smatrati upravo skupom alata koji podržavaju stav svesnosti i jačaju samosvest.

Važno je razumeti da je svako tumačenje zapravo tačno i da svesnost može izgraditi kroz zbirku mindfulness tehnika. Ako pažljivost definišemo kao posmatranje i prihvatanje senzacija, misli i emocija bez osude u sadašnjem trenutku, onda se možemo detaljnije posvetiti istoriji i razvoju ovog pojma.

Mindfulness – istorija i evolucija svesnosti

Koreni svesnosti su u pravom smislu te reči drevni i duboki, vode nas do ranih religija i kultura, pretežno do hinduizma i budizma. Najraniji poznati zapis o svesnosti star je više od 4.000 godina i nalazi se u zbirci vedskih tekstova i praksi, koje su postale temelj hinduizma. Govorimo od milenijumskoj tradiciji nastaloj u dolini Inda, koja se nalazi u današnjem Pakistanu.

Sama reč svesnost vodi poreklo iz Pali jezika, odnosno drevnog pankrit jezika srodnog sanskritu, koji se govorio na severu Indije.U pitanju reč “sati”, u budističkoj tradiciji se tumači kao budnost, pažnja i svesnost, ali njen bukvalan, konkretan prevod znači „svesnost iz trenutka u trenutak o događajima“ u kombinaciji sa „sećanjem na svest o nečemu“. Sati se takođe odnosi i na Vipassanu, stanje uvida koje se podstiče meditacijom.

U ranim budističkim učenjima, sati je jedan od sedam faktora prosvetljenja i odnosi se na „ispravnu“ svesnost, tj. onu svesnost koja je neophodna za postizanje prosvetljenja. U tom smislu, svesnost u ranom budizmu se ne odnosi na misli koje doživljavamo. Naprotiv, budnost je razumevanje prirode misli i želje kako se javljaju u nama.

Pored budizma i hinduizma, razvoju svesnosti u velikoj meri doprineo je Zazen, odnosno zen meditacija koja uključuje otvoreno praćenje iskustva od trenutka do trenutka, bez posebne fokusne tačke koncentracije. Generalno se smatra “težom” praksom od meditacije fokusirane pažnje.

Mindfulness u savremenom dobu

Kada je reč o širenju “popularnosti” svesnosti u novijem dobu, naročite zasluge treba pripisati budističkom vođi i aktivisti Tič Nat Hanu. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, Han je objavio preko knjigu “Čudo svesnosti” i još na desetine knjiga, i tako značajno doprineo da se proširi svest o meditaciji i svesnosti.

Sedamdesete su bile važne godine u istorijatu mindfulness-a, jer je tada osnovano i Društvo za meditaciju “Insight”. Osnovali su ga Džozef Goldštajn, Šeron Salcberg i Džek Kornfild 1975. godine, a već naredne godine je otvoren i prvi centar čiji je učenik bio Džon Kabat-Zin, otac moderne svesnosti. Kao profesor emeritus medicine i doktor molekularne biologije upoznao se sa zen meditacijom i posvetio svoju karijeru učenju o pažljivosti.

Možda je najpoznatiji po programu za smanjenje stresa zasnovanog na svesnosti, koji je kreirao s namerom da zapadnom svetu približi sve benefite mindfulness-a. Prilagodio je sve prakse tako da imaju manji akcenat na duhovnost, kao što je to slučaj sa tradicionalnim budizmom.

Danas svesnost nije ograničena na verske ili duhovne kontekste, već je postala sekularna praksa dostupna svim ljudima. Korisna je kao antistres tehnika, te metoda koja vodi do poboljšanog fokusa i samosvesti, s namerom emocionalne regulacije. Pored toga što je moguća primena mindfulness meditacije, dobro je znati da se svesnost može integrisati u svakodnevne aktivnosti kao što su jelo, hodanje, pa čak i rad. Kada imamo nameru da se svesno dovedemo u sadašnji trenutak, možemo negovati dublji osećaj prisustva i smanjiti stres.

Koje su prednosti praktikovanja svesnosti?

Ljudi praktikuju mindfulness iz različitih razloga. Činjenica je da tehnike i alati svesnosti poput meditacije imaju brojnih prednosti i da, između ostalog, donose osećaj rasterećenosti, te da poboljšavaju mentalno i emocionalno zdravlje.

Naučna istraživanja su pokazala da vežbe svesnosti mogu biti efikasna strategija za smanjenje simptoma depresije, anksioznosti, stresa, kao i preopterećenosti i brige. Mindfulness prakse takođe ograničavaju lutanje uma, koje je povezano sa razvojem Alchajmerove bolesti i padom kognitivnih funkcija. Neke od prednosti su čak i to što podržavaju atletske perfmormanse i pomažu u održavanju optimalne telesne težine. Svesnost će pomoći da snizimo krvni pritisak, kao i nivo kortizola, hormona stresa, u organizmu, te poboljšati naše psihičko zdravlje. Izvesna naučna studija sugeriše da prakse pažljivosti mogu imati pozitivan uticaj i na imunitet.

Pročitajte i: Devet saveta za bolje raspoloženje.

Kako se svesnost razlikuje od meditacije?

Premda se često koriste i pominju naizmenično, meditacija i mindfulness se ne odnose na isti pojam. Meditacija predstavlja raznoliku zbirku praksi koje mogu izgraditi i negovati svesnost ili druge stavove kao što su zahvalnost, saosećanje, smirenost i svest o sadašnjem trenutku.

S druge strane, svesnost ili mindfulness jeste stanje uma i veštine koje se mogu usavršavati kroz različite tehnike, uključujući prakse meditacije. U pitanju su korisni alati poput vežbi disanja za smirenje tela i uma, zatim metode za negovanje prihvatanja i posmatranja bez osuđivanja. Uz pomoć mindufulness praksi možemo naučiti kako da prepoznamo i šta da radimo sa automatskim negativnim mislima. Takođe, možemo produbiti meditativna stanja uz pomoć vođene vizualizacije.

Neke od tehnika su još i:

Skeniranje tela – Tokom skeniranja tela, praktičari svesno posmatraju različite fizičke senzacije u svom telu, usmeravajući svoju pažnju na sadašnji trenutak.

Meditacija fokusirana na dah – Sedeći i fokusirajući se na zvuk i osećaj svog daha dok udiše i izdiše, praktičar se upušta u meditaciju fokusiranu na dah. Ova vrsta meditacije neguje fokusiranu pažnju i svesnost.

Joga asane – Važno je znati da se svesnost može praktikovati kroz joga asane ili poze. Dok praktičari drže asanu, obraćaju pažnju na svoje misli, emocije i telesne senzacije, prihvataju ih, a zatim ih puštaju.

Svesnost tokom dana – Stručnjak za svesnost Tič Nat Han zalagao se za uključivanje svesnosti u svakodnevne aktivnosti, kao što su pranje ruku ili pranje sudova, jedenje, pažljivo kretanje. Vežbanje svesnosti tokom dana podrazumeva potpuno prisustvo u svakom trenutku.

Zen meditacija – Poznata još i kao meditacija otvorenog praćenja, zen meditacija uključuje posmatranje svih senzacija i misli kako se pojave, bez fiksiranja na bilo koju specifičnu fokusnu tačku. Cilj je održati neutralan mentalni prostor i otpustiti vezanosti.

Umesto zaključka

Svesnost je tradicija koja ima bogatu istoriju i predstavlja učenje sa univerzalnim značenjima. Svako ko želi da počne da praktikuje mindfulness može da izabere željenu polaznu tačku, bilo da je to hinduistički spis star hiljadama godina ili skorašnja zapadnjačka učenja koja obuhvata kurs mindfulness meditacije.

Naravno, nije neophodno da poznajemo istoriju svesnosti da bismo počeli sa praktikovanjem. Međutim, poznavanje korena mindfulness-a može da pomogne da odaberemo tradiciju i praksu koja će biti najkorisnija za naš život i naše potrebe.