Trenutno se nalazite na strani: Slobodno vreme Kolumna Tragovi na duši besmisla
 
 

Tragovi na duši besmisla

murjana-vujevicMirjana Vujević je rođena 14. februara 1984. godine u Šapcu gde je završila osnovnu školu i Šabačku gimnaziju. Diplomirala je 2010. godine na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Po struci je profesor engleskog jezika i književnosti.

Radi kao nastavnik engleskog jezika i književnosti, prevodilac i kolumnista.Bila je novinar – saradnik u nedeljniku « Podrinske » za koji je objavila preko četrdeset kolumna na temu muško – ženskih odnosa. Autorka je romana « Tragovi na duši besmisla » koji je pohvaljen na konkursu za ediciju « Prvenac » 2009. godine. Potpisuje prevode zbirke kratkih priča « Arizona Dream » autora Nenada Jovanovića i monografije slikara Save Rakočevića, kao i na desetine tekstova.

Tragovi na duši besmisla - prvi deo

Jednom prilikom sam pročitala zanimljiv intervju rađen sa Momom Kaporom koji je između ostalog izjavio: « Ja sam poznavao Ivu Andrića, to Vam verovatno zvuči kao kada neko kaže da je poznavao Vuka Karadžića... Šetao sam sa njim. On nije čitao moje knjige. Rekao mi je: « Znate, Momo, ja u ovim godinama ne cenim pisce po tome kako pišu, nego koliko ih krupno štampaju. Vaše štampaju sitno, a ja imam kataraktu.» » Kada sam svojoj baki Leli dala da pročita prvu verziju ovog dela, koji je tada tek počinjao da poprima svoje oblike i sadržinu, ona mi je rekla da bi to rado učinila, ali da moram da « uvećam » slova jer ne vidi dobro... Tada sam obećala sebi da ukoliko ova knjiga ugleda svetlost dana i nađe se pred čitalačkom publikom mora biti krupno štampana jer većina starije populacije naše zemlje ima kataraktu, a ja bih volela da svi pročitaju moju knjigu...

Tragovi na duši besmisla - drugi deo

Ja sam obožavana i prezrena... »

iša je neumorno padala i tog dana kada je upoznala Njega. Tmurni oblaci stajali su na istim pozicijama nad gradom ne dopuštajući suncu ni da se osmehne građanima malog mesta. Sunce, nebo i zemlja oduvek su bili povezani... Uran, prvi Bog neba u grčkoj mitologiji, bio je sin i muž Majke Zemlje, ali onaj koji je postao glavni grčki Bog, Zeus, je taj koji je vladao nebom i munjama... Bog neba i grmljavine, vedrio je i oblačio, gađao munjama, ali bio i Bog koji šalje kišu na žednu zemlju poput Srbije... Jovana se upravo vraćala iz banke nakon što je podigla svoju prvu platu i činilo joj se da je svet bačen pod njene noge. U svojoj dvadeset i četvrtoj godini konačno je imala neku sigurnost koju odavno nije osećala. Ili da bude preciznija u definisanju ekonomske situacije koja je pratila njeno odrastanje i mladost – sigurnost koju nikad nije osetila.

Tragovi na duši besmisla - treći deo

«  Ja sam supruga i devica... »

Sreća? Šta je zapravo sreća u životu čoveka? Za njenog oca sreća je što je dočekao starost u kojoj može da uživa odgajajući unuke... Za njenu majku sreća je što njene ćerke proživljavaju sve lepe trenutke koje materijalne blagodeti mogu da priušte a koje ona u svojoj mladosti ne vide... Za kockara sreća je fleš... Za budalu nada da se neradom stiče nešto... Mudrac će izjaviti da je sreća bogatstvo duha koji nosi u sebi, a filozof će dodati da pre treba da se odgovori na pitanje ko je srećan – felix qui possit vitare pericula, sed qui scandala vitaret, longe felicior esset.  Nezadovoljna datim primerima, jer ne pronađe ni delić svoje sudbine u njima, Jovana se zapita da li je možda Albert Kami bio u pravu kada je rekao da « sreća nije ništa više do postizanja jednostavne harmonije između čoveka i života koji vodi », ili je Dostojevski pružio bolji odgovor rekavši da je « najveća sreća kada se zna izvor od kog potiče nesreća »...

Tragovi na duši besmisla - četvrti deo

«  Ja sam majka i kćer... »

Dani, sati i minuti prolazili su svojim uobičajenim lenjim hodom koji kao da je imao za cilj da joj dopusti da obavlja lagano i sa uživanjem posao koji je toliko volela. Smatrala je da je na neki način privilegovana što može i dalje da bude vezana za svoju večnu ljubav – književnost kroz članke koje je pisala, ali i da pomaže ženama. Beowulf contains pagan themes and elements, but it contains elements related to Christianity. In fact, that was Anglo – Saxon life – combination of heroic legends of the tribes with elements of Bible. ( ... ) Grendel lives in a moorland, in fen and fastness surrounded by misty crags. The God condemned his exile because he is a relative of Cain1... ... ... Sada bih trebala da obratim pažnju na Grendelovu majku kao predstavnika Satane i još jedan jako važan element u hrišćanstvu – Potop...