Trenutno se nalazite na strani: Slobodno vreme Kolumna Produženi sa Miškom
 
 

Produženi sa Miškom

MIROSLAV-PETROVICMiroslav Petrović, rođen 20. aprila 1984. u Kragujevcu gde je završio osnovnu školu i Prvu kragujevačku gimnaziju. Diplomirao glumu 2008. godine, u klasi profesora Jovice Pavića.

Radi kao glumac i voditelj.

Ostvario je niz zapaženih uloga u predstavama Akademskog pozorišta kragujevačkog SKC-a. Osvojio nekoliko nagrada za glumačka ostvarenja. Potpisuje i režiju pozorišne predstave „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo...“

Od 2006. godine uređuje i vodi jednu od slušanijih radio emisija u Kragujevcu. „Produženi sa Miškom“ emituje se svakog radnog dana na Radiju 9.

Generalno Ratna Mladost

Verujem da ste bezbroj puta uhvatili sebe kako na sav glas uzviknete da u ovoj zemlji ništa nije slučajno. Na ovim našim srpsko-nebeskim prostorima, čini se to i onima koji dnevnu dozu informisanosti crpe iz Kurira, Aloa, Pravdi i sličnih pokretno-štampanih kancera, sve je odavno zapisano, unapred izrežirano i veoma loše odigrano. Proslavili smo još jedan Dan mladosti, odneli Brozu štafetu i popričali sa njegovim spomenikom, baš kako mali Zoran u kultnom filmu „Tito i ja“.

Sveti Georgije na moje rame sleće

Sezona praznovanja u Srba opet se pokazala kao vrlo uspešan udruženi zločinački poduhvat. Zločin za novčanike, zločin za organe za varenje, zločin za zdravu logiku, ako uopšte ovde neko zna „što to biješe logika i bar na tren biti nezaluđen“. Spojili smo nespojivo. To je naš nacionalni brend. Spajanje totalnih suprotnosti. Isus Nazarećanin sa krstom i brojanicom i obespravljeni radnik sa transparentima i motkama iz Čikaga. Venčali smo i primorali na  perverzne polne odnose Vaskrs i Prvi maj.  Pobrali smo sav zeleniš, sva zelja i spanaće, poklali sve jaganjce (čitaj naterali ih da utihnu!) i osakatili sve prasce. I kada se podvuče crta, dolazi se do zaključka da smo svi mi pomalo Hanibal Lektor. Samo oni iole normalni mogu da se teše da imaju i neku osobinu legendarnog ser Hopkinsa.

Ponovo ne radi bioskop

Koliko puta ste odgledali Maratonce, Nacionalnu klasu ili Ko to tamo peva? Znate li tačno koju će narednu rečenicu da odbrusi najveći planetarni - Balkanski Špijun svih vremena, veći i od same Mata Hari, gorostasni Ilija Čvorović? Kog Topalovića najviše volite i da li obožavate Seku kada pred punim bioskopom izgovori čuvenu rečenicu kojom načisto opogani ton film?

(E)Stradanje na estradi

Koliko puta ste ovih dana opsovali prezenterku vremenske prognoze na bilo kojoj televiziji? Popela nam se Baba Marta na vrh glave! Dojadilo je svima da na sebe navlače 5 (i slovima pet) slojeva garderobe i na ulicama izgledaju kao trokrilni šifonjeri. Nije vreme za skitnju, šetnju, špacirung i ostale ulične aktivnosti – reći će mnogi. Ali pomisao da će im računi za grejanje i gas iz majčice Rusije podizati i pritisak i temperaturu, al’ telesnu, bar do početka leta, nateraće mnoge da makar na dva sata zavrnu ruske ventile, zamisle da je Lepenica Nil i prepuste se toj toploj letnjoj uživanciji. Ne znam da li Nil lepo miriše, ali Lepenica lepo smrducka. Ali ako! Kakva je da je – naša je. Bar dok je Fijat ne isuši po naređenju „ekoloških otaca iz Brisela“...

Sretenjska mečka

Beše Sretenje Gospodnje! Za one koji su bežali sa časova istorije ili su više voleli prirodne nauke, Sretenje je dan kada se sreću zima i proleće, rukuju se i bratski izljube, pa ako zima jače stegne ruku, potraje još nekoliko nedelja. Na Sretenje se sreću i Crni Đorđije i ne tako Beli Miloš. Dva kuma, kao dva jarca na brvnu. Ovaj prvi, na sred Marićevića jaruge, u ruci drži kuburu i vija Turke po drumovima, a ovaj drugi, iz negdašnje srpske prestonice Kragujevca, maše prvim srpskim Ustavom i Ukazom o osnivanju prvog Teatra u Srba. Kubura ili Ustav, pitanje je sad! Kum 1 ili Kum 2? Marlon Brando ili Al Paćino? Vazdan se u Srbiji postavljaju ovako teška pitanja od krucijalnog značaja. A odgovora nema i nema. Da nam nije sretenjske mečke koja izvuče zadnjicu iz jazbine i prosvetli nas bar po pitanju vremenskih prilika, potonule bi sve naše lađe. Pa i one bele, Šojićeve.

Ipak se okreće

„Sa diplomom Prirodno matematičkog fakulteta radim u butiku više od osam sati dnevno i svakog drugog vikenda imam slobodan dan, a u toku godine dve nedelje odmora. I to za platu koja ne premašuje 25.000 dinara. Odmah bih se menjao za stalan posao u školi, maštam o prosečnoj plati od 38.000 dinara, neradnom zimskom, letnjem, uskršnjem, prvomajskom... svim plaćenim raspustima i slobodnim vikendima i praznicima.“, priča tridesetogodišnji profesor matematike D.M., zvanično nezaposlen.