„Velika je zabluda da HIV-om bivaju zaraženi samo narkomani, prostitutke i homoseksualci. U oronuloj i sumornoj čekaonici Infektivne klinike na starim, prljavim stolicama pored mene sede domaćice, starci od 80 godina, ali i majke sa zaraženim bebama, starim svega nekoliko meseci“, počinje ispovest za „Alo!“ Nikola P. (26) iz Kragujevca. Ovaj mladić, koji se HIV-om zarazio u 19. godini, objašnjava s kakvim se sve predrasudama i problemima suočavao od kako je saznao da je bolestan.
Nikoli je HIV prenela devojka u koju je bio dugo zaljubljen, a koja je u trenutku kada su se upoznali, a da to nije ni znao, bila na lečenju od heroinske zavisnosti. Njegove želje u životu nisu se mnogo razlikovale od želja prosečnog 19-godišnjeg mladića. Želeo je da završi Pravni fakultet, da nađe dobar posao i da se jednog dana oženi i ima decu. Međutim, sa 19 godina, zbog visoke temperature i uvećane žlezde na vratu, dobio je uput za Infektivnu kliniku. Lekari su sumnjali da se radi o mononukleozi, ali su mu uradili i redovne testove na hepatitis C i HIV.
- Da nešto nije u redu, shvatio sam kada je medicinska sestra uzela rezultate, pogledala ih, a onda ih naglo sklonila kako ih ne bih video. Obuzeo me je strah. Svašta mi je prolazilo kroz glavu. Kada mi je doktorka mirnim i staloženim glasom saopštila da sam HIV pozitivan, obuzeo me je šok. Počeo sam da plačem... - priseća se.
Čim je saznao rezultete, Nikola je javio devojci da se pod hitno testira. Rezultati su i njoj pokazali: HIV pozitivna. U početku je Nikola bio besan i na sebe i na nju.
- Bilo bi mi lakše da je nisam voleo - kaže.
Međutim, ljubav je pobedila, ostali su zajedno. Ali, nakon nekoliko meseci savladala ga je depresija i pitao se da li se vredi boriti za bilo šta. Nikola je rešio da i roditeljima prizna da je bolestan.
- To je bilo nešto najteže što sam morao da uradim u životu. Tada sam prvi put video oca kako plače. Nakon sažaljenja, kod njih se pojavio bes, želeli su da razgovaraju s devojčinim roditeljima... - kaže Nikola.
Na predrasude i strah kod okoline često je nailazio.
- Nama obolelima od HIV-a jako je teško da nađemo zubara, hirurga. Neki od nas bivaju odbačeni od strane svojih porodica i prijatelja, neki dobijaju otkaz... Meni se desilo da diskriminaciju doživim od bliskog člana svoje porodice. Naime, kada sam bio u inostranstvu, odseo sam kod rođaka. Dok sam se šetao gradom, on i njegova porodica su ušli u moju sobu i pored torbe videli lekove. Na internetu su proverili za šta su i, kada sam se vratio iz grada, zamoljen sam da ostatak odmora provedem u hotelu. Nakon toga, svoju ćerku, a moju sestru od šest godina, odveli su na testiranje - priseća se Nikola.
Za šest odsto obolelih nema leka!
Iako ih se svi sete oko 1. decembra, zaraženi HIV-om nemaju suštinsku pomoć države. Nikola kaže da oko šest odsto obolelih ne može da pije nijednu terapiju, ali se, uprkos tome, ne preduzima ništa da se nabave lekovi nove generacije.
- Država taj problem pravda nedostatkom sredstava, ali je istina drugačija. Evo, Rumunija za sve lekove organizuje tendere i tako postiže najminimalnije cene. Takođe, govori se i da je Srbija zemlja s malim procentom populacije zaražene HIV-om, ali ne treba zaboraviti da su sve zemlje s visokom prevalencom u početku bile one s niskom - upozorava naš sagovornik.
Prijatelj mu umro u 24. godini
U „Q klubu“, organizaciji koju su osnovale osobe zaražene HIV-om i obolele od AIDS-a, Nikola je upoznao više desetina obolelih od HIV-a. U sećanju mu je kao najpotresnija ostala priča mladića koji je umro u 24. godini.
- On je bio dečko koji je imao velikih problema u porodici, jer su ga njegovi najmiliji diskriminisali na najstrašniji način. U svom domu je imao poseban tanjir, posebnu kašiku i drugi pribor za jelo. Šta god bi pipao, morao je posle sebe da čisti dezinfekcionim sredstvima. Zbog toga je imao psihičkih problema. Nije redovno dolazio po terapiju, virus je postao rezistentan i na kraju je umro od prateće infekcije - sa suzama u očima priča Nikola.
Izvor: Alo
