Srbija se priprema da u ovoj godini bude među zemljama koje sprovode strategiju za smanjenje prekomernog unosa soli u ishrani, najavila je načelnica Centra za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Srbije dr Jelena Gudelj Rakić.
„Strategija podrazumeva različite korake – od edukacije stanovništva do mera koje uključuju smanjenje sadržaja soli u industrijski proizvedenim namirnicama“, izjavila je Gudelj Tanjugu i podsetila da je akcija planirana u skladu s preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja već decenijama rukovodi ovom globalnom kampanjom.
Ističući da su količine soli koje se prirodno nalaze u sirovim namirnicama dovoljne za potrebe organizma, ona je dodala da savremeni čovek svakodnevno unosi značajan višak koristeći supe iz kesice, sosove, grickalice, suhomesnate proizvode i ostalu industrijski proizvedenu hranu i gazirane napitke, ali i dosoljavajući jelo za stolom.
„Zakonska regulativa, uz redovnu inspekcijsku kontrolu, obavezaće proizvođače da koriste manje količine soli“, rekla je Gudelj Rakić. Ona je objasnila da se preterana upotreba soli povezuje sa pojavom arterijske hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) koja je bolest sama po sebi, ali i jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak brojnih hroničnih nezaraznih bolesti, među kojima su infarkt, šlog, šećerna bolest, gojaznost, maligne bolesti.
Govoreći o tome koliko je, sa druge strane, so važna za organizam, pri čemu se najčešće misli na kuhinjsku so (natrijum hlorid), Gudelj Rakić je podsetila da se njeni sastojci – natrijum i hlor, prirodno nalaze u mnogim vrstama hrane koje svakodnevno konzumiramo i da je natrijum važan za brojne funkcije ćelija, pre svega, za održavanje tzv. osmotske ravnoteže, za funkciju ćelija nervnog i mišićnog tkiva, kao i srca.
Prema podacima SZO, najviše soli u Evropi unose Turci, čak 18 grama dnevno, dok je stav SZO da je dovoljno pet grama ili jedna kašičica soli na dan.
Profesor Žoao Breda iz Regionalne kancelarije SZO za Evropu izjavio je ranije Tanjugu da je u većini evropskih zemalja hleb vrlo bitna namirnica i da ako se u njemu redukuje količina soli, ukupan unos može da se smanji za 10 do 15 procenata, a da ljudi to i ne primete.
Profesor je u decembru bio gost Beograda, kao učesnik radionice o strategijama za smanjivanje preterane upotrebe soli, a u tu su radionicu bili pozvani predstavnici industrije mleka, mesa, brašna i pekarskih proizvoda, začina, jer je jedan od ciljeva bio da se prehrambenim proizvođačima daju smernice o količini soli koju treba da koriste.
Odziv proizvođača je, međutim, bio slab, primetila je Gudelj Rakić, dodajući da su pozitivni primeri zemalja, poput Velike Britanije, Austrije i Bugarske, koje su uspešno sprovele kampanju za smanjivanje viška soli u industrijski proizvedenim namirnicama.
Izvor:Tanjug
