Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Društvo Potrošači, oprez: trava u čaju, u viršlama led
 
 

Potrošači, oprez: trava u čaju, u viršlama led

Razređeno maslinovo ulje, voda i šećer u „100 odsto voćnim sokovima“, obične travke u kesicama čaja, začini pomešani s prehrambenim bojama i pasirani pasulj u kesten pireu, samo su neki od načina falsifikovanja hrane.

U svetu hrane, krivotvorenje podrazumeva kopiranje robnih marki poznatih proizvođača, ali i štednju na kvalitetu korišćenjem jeftinijih sirovina koje nemaju nikakva lekovita i hranljiva svojstva.

Analiza Udruženja američkih potrošača pokazala je da je falsifikovanje hrane u svetu poraslo za čak 60 odsto, a najčešći predmeti falsifikatora su maslinovo ulje, čajevi, začini, mleko, med, mlevena kafa, sirupi, vino, meso, riba, morski plodovi, puter, alkohol i konditorski proizvodi.

- Maslinovo ulje često se razređuje jeftinijim uljima, u obična vina dodaju se začini kojima se lažira njihova starost, u čajeve se dodaju obične trave, a najproblematičniji su oni u filter kesicama, koji se često prave od otpadaka, od onoga što ostane posle sušenja bilja. Umesto kafe, prodaju se prženi kukuruz, ječam i ostale žitarice koje nisu štetne, ali nisu ni kafa - kaže nutricionista Milorad Veljković.

Hrana se falsifikuje na više načina: menjanjem pravog sastava korišćenjem sličnih jedinjenja, dodavanjem aditiva kako bi se stvorio privid originalnog proizvoda, ali i dodavanjem nedopuštenih, štetnih materija.

- Po zdravlje građana opasni su i originali, a kamoli jeftinije kopije suhomesnatih i mlečnih proizvoda u koje se, pored mesnog otpada, stavljaju razni štetni sastojci kako bi te namirnice izgledale onako kako su kupci navikli i kako bi im se produžio rok trajanja. Proizvodi poput viršli, parizera i pašteta prave se od otpadaka mesa, a u tu smesu se ubacuju razni dodaci, aditivi, led i emulgatori, koji pomažu da se masa ujednači i oblikuje - kaže Veljković.

Sastav proizvoda u Srbiji dostupan je u prilično šturoj deklaraciji, a mnoštvo loših sastojaka skriva se od kupaca, pa po cenama najkvalitetnijih proizvoda konzumiramo i veoma stare proizvode i one koji su pred istekom roka trajanja. Koliko je neka namirnica zdrava i kakav je njen sastav, potrošač u Srbiji ni po zakonu ne mora da zna.

- Nemamo pravilnik o deklarisanju, niti pravilnik o aditivima, kao ni o alergenima. U našem zakonu postoji mogućnost da udruženja potrošača rade uporedno testiranje kvaliteta, ali država ne želi da izdvaja novac za to - kaže Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije.

Čak i kada nije štetna po zdravlje, falš proizvodnja smatra se prevarom, samim tim što građani plaćaju nešto što nisu dobili, a u celoj ovoj priči profitiraju samo oni koji su skupo prodali jeftino napravljenu namirnicu.

Izvor: Blic

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži