Trenutno se nalazite na strani: Slobodno vreme Kolumna
 
 

Kolumna

"Z golo dupe u koprive"

Danas imam neodoljivu potrebu da sa vama, dragi moji malobrojni čitatelji, podelim jedno zaista neobično iskustvo. Sanjam vam ja pre neki dan kako sedim ispred televizora i čekam neku vest. Ne znam koja je to vest, ali znam da je nešto naročito važno i da treba da se desi svakog časa. I, taman kad je krenula uvodna špica, meni se izgubi kanal. Pojavi se nemo plavetnilo koje potom zameni neki drugi kanal. I to inostrani, sa nekom serijom u toku – „škekere-kerefekere, škekere-kerefekere“, razgovaraju dva čoveka na stranom jeziku.

Anđelina nunca más

Televizor!!! Šezdesetih godina prošlog veka ova reč se u domu mojih predaka izgovarala sa podjednakim oduševljenjem kakvim je moja generacija, do kolena u pubertetu, na početku novog milenijuma izgovarala ime jedne prelepe lutkice koja “stanuje“ u toj čarobnoj kutiji – Anđelina Džoli!!!

Vanredno i izvanredno

Prateći jutros najsvežije vesti, kojima baš i nije bilo pravo što je od njih svežija spoljna temperatura, pade mi na pamet priča o studentu koji je svaki put kada je odlazio na ispit prosjaku, kraj kojeg je prolazio, davao finu svotu novca, naročito vodeći računa da taj njegov gest bude primećen. U drugim prilikama to nije činio. Nikada. Sam je, kaže se, jednom prilikom to priznao. Priznao je i to da mu prosjaci baš i nisu simpatični. Prosjak za to, naravno, nije znao.

Bil(de)bordizacija pogleda

Danima, čitav mesec možda, prolazim pored jednog bilborda, skoro puštenog u promet, na kojem nikako da osvane plakat. Još nije okusio slast reklame. „Još je nevin“, pomišljam kad na uzvišici ugledam njegovo golo telo. „Ako, mrzni se tu kad nisi učio školu“, dobacim mu ja tako ponekad u prolazu.

Kupajte se, deco, kupajte

E sad, pre nego što počnem, prvo da se opkladim sa Vama da ste, pošto ste pročitali naslov, pomislili da ću da ironišem i šalim se na ručun bazenčeta i navodnih nedeljnih Kupača i Kupačice (znate na koga mislim). Iznenadiću vas. Ovog puta nema kritike. Sve same pohvale imam na kucalačkom lageru. Majke mi. Sad ćete da vidite. A i to sa Kupačem i Kupačicom, šarmantno, duhovito, jednom rečju - vrh. Jeste da se nije obistinilo, ali, i kao šala, zaslužuje pohvalu.

Kneže, otkud vi u mom frižideru

Kаdа sаm pre neki dаn otvorio nаslovnu strаnicu svog omiljenog lokаlnog sаjtа, nаišаo sаm nа vest dа se u nаšem grаdu prаvi podzemnа gаrаžа. Premijernа! ,,Kаkvа vest!“, pomislih,  ,,kаkаv grаd, kаkvа zemljа, 21. stoleće ovde se zаhuhtаvа sve sаmim premijerаmа – prvа gаrаžа, prvi moderni bioskop, prvi zаtvoreni bаzen, prvi sаvremeni tržni centаr!“ 

Elem, sаmа po sebi, vest dа će u mom (nаšem) grаdu biti izgrаđenа prvа jаvnа gаrаžа trebаlo bi dа bude dobrа. Ali, kаko to obično bivа u zemlji Srbiji, kаdа čovek s čitаnjem krene mаlo dаlje od nаslovа, obаvezno se skeeeeee...psа nekа ili neko blаgo rаzočаrenje u njemu jаve.

Avanture Smutiše Prospića - Tajna radne knjižice

Tаj dаn je zа Smutišu Prospićа počeo posve uobičаjeno. Ustаo je rаno, dobro ciljаjući dа iz dremežа istupi desnom nogom. Inаče, Smutišа nikаd nije bio rаnorаnilаc. Počeo je dа ustаje rаno otkаd je čuo priču o devojci koju je jednog jutrа, u cik zore, probudilа bаkа, sаvetujući joj dа krene od firme do firme u potrаgu zа poslom – Idi, ćero, idi, poslušаj bаku. Usnilа sаm noćаs neke momke kаko pecаju ribe, а umesto mаmаcа nа udici im rаdne knjižice. Idi blаgo bаke!  To morа dа je dobаr znаk! 

Ajjovonanovac - povratak u mladost

Pored mnogih instrumenata kojima se vrše raznorazna ispitivanja čoveka i drage mu životne sredine, npr. nivo krvi u alkoholu, nivo vazduha u smogu, reke u otpadnim vodama, od velike koristi bilo bi postojanje jednog instrumenta koji bi snimao šta ljudi govore jedni drugima (na ulici, u kafiću, kafani i sl.), i koji bi, zatim, mogao da izdvoji rečenice koje se najčešće javljaju, pa da ih sortira po broju pojavljivanja: od najčešćih do onih najređih. Uz pomoć njega bi Oni čija je Sveta dužnost da rade za dobrobit svih - tačno znali šta ljude tišti, šta bi promenili, kakva su im interesovanja i potrebe, i u skladu sa tim bi nepogrešivo sprovodili konkretne poteze. Tako bi, recimo, rezultat: Vidi ga ovaj (komada 1000), Snimi ovu (komada 500) nedvosmisleno ukazao da treba pokrenuti kurs režije ili neko izviđačko društvo.

Generalno Ratna Mladost

Verujem da ste bezbroj puta uhvatili sebe kako na sav glas uzviknete da u ovoj zemlji ništa nije slučajno. Na ovim našim srpsko-nebeskim prostorima, čini se to i onima koji dnevnu dozu informisanosti crpe iz Kurira, Aloa, Pravdi i sličnih pokretno-štampanih kancera, sve je odavno zapisano, unapred izrežirano i veoma loše odigrano. Proslavili smo još jedan Dan mladosti, odneli Brozu štafetu i popričali sa njegovim spomenikom, baš kako mali Zoran u kultnom filmu „Tito i ja“.

Ajjovonanovac i igre bez granica

Ajjovonanovac je grad na krajnjem zapadu istočne polovine države čije ime je za prosečan sluh govornika bilo kog svetskog jezika totalno nerazgovetno – jedni ga čuju na jedan način,  drugi na drugi, i te su verzije toliko oprečne da je nemoguće uspostaviti jednu interpretaciju koja bi bila opštevažeća, a time i ova zemlja - malo poznatija. Stvar oko koje se slože svi koji su prisustvovali izgovaranju imena ove države je da u njenom imenu sigurno ima sonanta J, bilabijala B i velara G, to je sigurno. Zna se još, sa naučnom sigurnošću, da je država u kojoj se nalazi grad Ajjovonanovac dobila ime po uzviku koji se nekada upotrebljavao u njenom jeziku, a koji već odavno ne upotrebljava niti jedan njegov govornik. Ne zna se čak ni u kojim su prilikama preci današnjih žitelja ove zemlje koristili taj uzvik - u ratu, radu, veselju, sreći ili tugi... Mada, dosta je onih koji misle da taj uzvik nije bio vezan za neki određeni kontekst ili radnju, već da je više bio uzvik olakšanja, oslobođenja, uzvik koji iskazuje jedno egzistencijalno stanje koje se probudi u čoveku sasvim spontano, u najobičnijim situacijama, recimo kad hoda ulicom razgleda grad, ulice, parkove i fontane...

Strana 6 od 11