Sabirajući pojedinačne investicije, dolazi se do podatka da su hipermarketi tokom prethodnih sedam godina u ovom gradu uložili oko 190 miliona evra, što je omogućilo otvaranje 1.200 radnih mesta. Otvaranju DIS-ovog megamarketa, 30. septembra 2010, kako su izvestili novinari, prisustvovalo je 9.000 građana. Ovoliki broj kupaca privukle su niske „svečarske“ cene.
Slično je bilo i prilikom otvaranja drugih veletrgovina u ovom gradu. Kompanija „Merkator Srbija“, prvog radnog dana „Roda centra“, 30. avgusta 2008, kolonama budućih mušterija poklonila je koncert „Bajage i instruktora“, kao i nagradne bonove za kupovinu.
Prizori u ovdašnjim veletrgovinama danas ni izbliza ne podsećaju na početnu euforiju, kupaca je daleko manje, kriza je učinila svoje, a platežna moć Kragujevčana nije dovoljna da „isprati“ poslovne ciljeve vlasnika trgovačkih lanaca. Prosečna zarada u ovom gradu je 38.167 dinara.
– Kompanija DIS je zadovoljna poslovanjem svog marketa u Kragujevcu, naravno, uvek može bolje. Posebno nas raduje što smo 2011. u Kragujevcu imali rast od 16 procenata. Što se tiče ukupnog poslovanja, cela kompanija je porasla za 44 procenta u odnosu 2010–2011. godina. Krizu smo, naravno, osetili, ali smanjenje potrošnje nadoknadili smo povećanjem broja kupaca – kaže za „Politiku“ direktor marketinga Ivan Šulejić.
Prvi pridošlica iz korpusa veletrgovinskih kuća bio je „Metro“, otvoren 30. novembra 2005, pred kraj 2010. stigao je „Tempo“, a priča o šoping-molovima u Kragujevcu biće krunisana 21. februara ove godine, za kada je najavljeno spektakularno otvaranje najvećeg trgovačkog centra u ovom gradu. Reč je o „Plaza centru“, sa 65.000 kvadratnih metara, u čiju je izgradnju uloženo 50 miliona evra.
Sabirajući pojedinačne investicije u ovoj oblasti, dolazi se do podatka da su trgovački lanci tokom prethodnih sedam godina u Kragujevac uložili oko 190 miliona evra, što je omogućilo otvaranje 1.200 novih radnih mesta. No, da li je to bilo dovoljno da se amortizuju suprotne tendencije, podstaknute zatvaranjem malih radnji koje nisu mogle da izdrže nalet velikih takmaca.
– Otvaranjem šoping-molova Kragujevac je s jedne strane dobio, a sa druge izgubio. Veliki broj malih trgovina je zatvoren, a zaposleni u njima završili su na birou rada. Nisam protiv veletrgovina, ali se postavlja pitanje ko će u njima da kupuje ako se kriza nastavi, a sve je izvesnije da hoće. U kragujevačkoj industriji danas radi svega oko 7.000 radnika, a, poređenja radi, 1989. bilo je čak 57.000 zaposlenih – navodi Dušan Puača, predsednik Regionalne privredne komore u Kragujevcu.
Tokom poslednjih godina u Kragujevcu je ugašen veliki broj nekadašnjih giganata, od fabrike za preradu mesa „Zvezda“ do tekstilnog kombinata „22. decembar“ i preduzeća za proizvodnju galovih lanaca „Filip Kljajić“, koje je posle privatizacije rascepkano u male zanatske radionice sa po par desetina zaposlenih. Mnogo radnika je ostalo bez posla, a na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se više od 22.000 Kragujevčana, što je gotovo trećina radno sposobnog stanovništva.
– Kragujevac mora da ulaže, pre svega, u proizvodnju. Nama su potrebne nove fabrike, u njima se regrutuje srednja klasa, tako se formira potrošačko društvo koje treba da konzumira i plaća usluge, pa i one koje nude veletrgovine – objašnjava Puača.
U najvećem broju, trgovački lanci su svoje prodavnice u ovom gradu otvorili po dolasku „Fijata“, koji je najavio da će u matičnoj fabrici otvoriti oko 2.500 novih radnih mesta. Kooperanti traba da zaposle još oko 1.500 radnika, a da li će to biti dovoljno da se u Kragujevcu ponovo formira potrošačko društvo solidnijih mogućnosti pokazaće godine koje su pred nama.
Izvor: Politika
