Naime, Ministarstvo finansija je u junu mesecu objavilo radnu verziju Nacrta zakona o porezima na imovinu. Ovaj Zakon se već pet godina nije menjao, iako je konstantno bilo inicijativa za njegovu izmenu.
Radi se kompleksnom Zakonu, sa visokim stepenom političke influence, a u isto vreme ovaj Zakon je, zajedno sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, krovni Zakon lokalne samouprave u domenu njenog funksionisanja (finansiranja). Iz tog razloga nad njegovom izmenom se uvek lobira, što otežava proces izmena. Program je u toku kratkog vremena ostavljenog na raspolaganju za dostavljanje predloga i primedbi (svega dve nedelje), organizovao četiri regionalna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u okviru Programa (njih 47), i učestvovao na sastanku mreže lokalnih poreskih administracija u okviru Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), gde su, pored stavova građana sa odrzanih okruglih stolova, prikupljeni i stavovi lokalnih poreskih administracija a potom objedinjeni u zajednički dokument, koji je u ime Programa dostavljen Ministarstvu finansija.
Dokument je sadržao niz sugestija na predložene zakonske izmene, kao i konkretne predloge za unapređenje postojećeg propisa. Program je nakon toga pozvan na radni sastanak u Ministarstvo finansija, zajedno sa predstavnicima SKGO, NALEDa, Gradske uprave grada Beograda i Čačka. Ministarstvo finansija se pokazalo kao izuzetno spremno da analizira i nađe zajedničko rešenje za iznete predloge. Predlozi koje je projekat dostavio su u najvećoj meri razmatrani na sastanku, a velika većina predloga odražava stavove lokalnih poreskih administracija u Srbiji, koji su proizašli iz dosadašnjih problema u primeni i nezadovoljstva poreskih obveznika.
Predlozi koje novi Zakon predviđa, pored tehničkih izmena, a najviše utiču na poreske obveznike i rezultat su dugogodišnjih inicijativa, su:
Uvodi se odredba koja predviđa tretiranje zemljišta u svrhu oporezivanja prema njegovoj faktičkoj nameni; U svrhu oporezivanja zemljišta lokalne poreske administracije su predložile oporezivanje po katastarskoj parceli, a ne po fizičkoj celini, koju je do sada jako teško bilo utvrditi i stvaralo je konfuziju kod poreskih obveznika;
Zakon je dalje predvideo smanjenje progresivne stope obračuna poreza na imovinu, kojom su fizička lica sa vrednijom imovinom mnogostruko vise oporezovana, u odnosu na imovinu iste vrednosti ali u vlasništvu pravnih lica;
Uvodi se i stopa amortizacije za pravna lica. Ovim se zapravo izbegava ne fer oporezivanje i uvodi takozvana olakšica za privrednike;
Pojedine kategorije imovine će biti oslobđenje oporezivanja (sportski objekti registrovani za tu delatnost, imovina u vlasništvu Crvenog Krsta Srbije…) Uvodi se kategorija “drugih objekata”.
Ovo je u više navrata traženo kao mogućnost, obzirom da u praksi veliki broj objekata nije mogao da se svrsta u zakonom predviđenje kategorije već prema nameni, te se dešavalo da se imovina koja zapravo ne vredi oporezuje po cenama kuća za stanovanje ili poslovnog prostora;
Uvodi se mogućnost plaćanja poreske obaveze odjednom pre dospeća kvartala;
Uvodi se mogućnost podnošenja poreske prijave elektronskim putem (doing business lista);
Uvodi se mogućnost podnošenja poreske prijave preko notarskog sistema i sistema katastra nepokretnosti (automatizam i centralizacija procesa).
