Ovdašnja radio-televizija, čiji zaposleni već mesec dana štrajkuju zbog neisplaćivanja zarada i nepoštovanja odredbi kupoprodajnog ugovora, mogla bi da prestane sa radom 6. decembra, kada će biti održana prva licitaciona prodaja popisane imovine.
„Zastava” – 10.500 dinara, „fijat punto” – 400.000 dinara, kamera „soni” – 119.000 dinara, računar „del” – 50.000 dinara... Ovo je samo deo popisane imovine Radio-televizije Kragujevac, koja će 6. decembra, na prvom licitacionom nadmetanju, biti ponuđena zainteresovanim kupcima. Imovina RTK oglašena je na sajtu „Doboš”, a početna cena za 30 odsto je niža od procenjene vrednosti.
Oprema i vozila prodaju se kako bi se namirila potraživanja zaposlenih kojima plate kasne pet meseci. Poslednju crkavicu primili su još u avgustu, kad im je isplaćena majska i drugi deo aprilske zarade, a štrajk upozorenja, koji podrazumeva jednosatnu obustavu rada, počeo je pre skoro mesec dana. Račun preduzeća je u blokadi zbog oko 19 miliona dinara duga, koji se stalno uvećava, a rasprodaja imovine verovatno će označiti kraj RTK, nekada uzorne medijske kuće, koju je 15. oktobra 2015, za 85.500 evra, kupio kruševački biznismen Radoica Milosavljević. Podsećanja radi, radio-program počeo je da se emituje sada već davne 1970, a TV signal 1996, kada su Kragujevčani, višednevnim protestima, odbranili RTK i sprečili pripajanje „svoje” medijske kuće RTS-u.
Interesantno je da se RTK, iako je već godinu dana u privatnom vlasništvu, na zvaničnom sajtu grada i dalje vodi kao javno preduzeće. Tokom štrajka koji je organizovao sindikat „Nezavisnost” zaposleni u RTK u više navrata su se obraćali nadležnim državnim organima, zahtevajući da se utvrdi da li vlasnik poštuje sve odredbe kupoprodajnog ugovora. Prema rečima šefa tehnike ove medijske kuće, predsednika podružnice UGS „Nezavisnost” Gorana Antonijevića, preduzeće je, umesto predviđenih 250.000 evra, do sada dobilo „samo polovnu kameru i miksetu, čija vrednost ne prelazi 10.000 evra”. To je, smatra Antonijević, dovoljan razlog da privatizacija bude poništena.
Reakcija je, međutim, izostala, pa je sindikat RTK najavio da će podneti tužbu protiv Ministarstva privrede. Protest kragujevačkih novinara prati i muk ostalih državnih organa, agencija i tela koji su dužni da kontrolišu da li vlasnik ispunjava preuzete obaveze. Sindikat RTK obraćao se i Ministarstvu kulture i informisanja i Savetu za borbu protiv korupcije, ali umesto pravovremene i adekvatne reakcije, državni aparat je, stalnim prolongiranjem rokova, praktično zaštitio Milosavljevića od odgovornosti, istovremeno mu omogućavajući da zaposlene drži u nepodnošljivoj neizvesnosti.
Zaposleni u RTK dobili su podršku novinarskih udruženja, ali njihova sudbina u ovoj medijskoj kući je neizvesna, budući da im je socijalni program, koji predviđa otpremnine od 200 evra po godini staža, predočen na „papiru bez pečata”. „To je svojevrsna ucena”, kaže Antonijević, upozoravajući da zaposleni koji to ne prihvate rizikuju da budu proglašeni tehnološkim viškom i otpušteni sa otpremninama koje će im biti isplaćene samo za dve godine rada u privatizovanom preduzeću.
