Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Dramatično loš položaj mladih pesnika u Srbiji
 
 

Dramatično loš položaj mladih pesnika u Srbiji

Talentovani pesnici u Rusiji su privilegovani, njima knjige objavljuje država, a kod nas niti mogu lako da dođu do izdavača, niti mogu negde da se zaposle, kaže Radenko Bjelanović.

Radenko Bjelanović (Foto: B. Kartalović) Kragujevac

 

Na moskovskoj televiziji „Kanal kultura RF” krajem oktobra je predstavljeno stvaralaštvo pesnika i prevodioca Radenka Bjelanovića, člana Udruženja književnika Srbije i predsednika Udruženja pisaca Kragujevca. Sa ovim profesorom ruskog jezika i književnosti, u nedavno osnovanom „Ruskom kutku” kragujevačke Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” razgovor je vodila Natalija Zavirohina, predsednica Udruženja sunarodnika i prijatelja Rusije „Svet”, a Bjelanovićevu poeziju i prevode na ruski, govorila je Dajana Lazarević, prevodilac sa ruskog i engleskog jezika.

U jednosatnoj onlajn emisiji, portret pesnika obuhvatio je osam Bjelanovićevih zbirki, među kojima su i one za koje je dobio nagrade „Vojislav Brković” i „Đura Jakšić” – „Velika” i „Crnom vodom”. Izabrane pesme Bjelanovića nalaze se u knjizi „Brk u brk”, koju je nedavno objavila kragujevačka ustanova kulture „Koraci”. Pesma „Serbija” iz zbirke „Crnom vodom” našla je mesto u antologiji „Kletva” Momčila Mome Dimića koja je posvećena žrtvama Nato bombardovanja. „Serbija” je prevedena na 20 jezika.

Trebalo je tu pesmu da govorim 1999. godine u Atini, na pesničkom skupu koji je bio posvećen žrtvama Nato bombardovanja. Put do Grčke je bio komplikovan, a nisam imao ni para. Poezija jeste nadahnuće celog bića, ali za predstavljanje napisanog uvek je potreban novac. Ne mnogo, ali mi često nemamo dovoljno ni za ono malo što nam je potrebno. U posebno teškoj situaciji su mladi pesnici. Njihov položaj u Srbiji je dramatično loš. Talentovani pesnici u Rusiji su privilegovani, njima knjige objavljuje država, a kod nas niti mogu lako da dođu do izdavača, niti mogu negde da se zaposle. Mnogi su u nezavidnom materijalnom stanju, zato im treba dati pozicije i u institucionalnom smislu – kaže Bjelanović, navodeći da su rukovodeći ljudi Udruženja pisaca Kragujevca spremni da svoja mesta prepuste mladim stvaraocima.

Poezija mladih srpskih pesnika treba da stigne i do strane čitalačke publike, smatra Bjelanović, navodeći da je osnivanje „Ruskog kutka” u Kragujevca samo prvi korak u tom smeru.

Dobro je što je u Kragujevcu osnovan „Ruski kutak”, s tim da moram da podsetim da je to ideja na čije se ostvarenje čekalo decenijama. Imamo odličnu saradnju sa ruskim pesnikom Vladimirom Babošinom, predsednikom udruženja „Sveži pogled” koje izdaje časopis „Nevska formula”. To, međutim, nije dovoljno. Saradnja sa ruskim stvaraocima mora da bude intenzivnija i čvršća, imajući u vidu tradicionalno bliske odnose naših kultura. Posebno je važno da se naši čitaoci upoznaju sa savremenom ruskom poezijom, istovremeno i da naši mladi pesnici steknu čitaoce u Rusiji – ističe naš sagovornik, koji je sa ruskog preveo pesme Visockog, Vjazanceva, Brikova, Saveljeve, Neporode...

Udruženje pisaca Kragujevca, koje su 1953. godine osnovali književnici Svetolik Stanišić (pseudonim Ivan Studen), Milan Nikolić i Božana Božić, izuzetno je aktivno. Uz pomoć grada objavljuje knjige svojih članova, priređuje zbornike i antologije, a godišnje realizuje pet tradicionalnih manifestacija: Đurđevdanski pesnički susreti, Vidovdansko pričešće, Pesmom protiv bombi, Portret pisca i Izbegličke studi.

Članovi našeg udruženja, pesnici Nikola Živanović, Dejan Petrović i Nikola Đuran su i sadašnjost i budućnost srpskog poetskog stvaralaštva. Zbog njih i drugih talentovanih pesnika širom naše zemlje moramo da unapredimo manifestacije koje organizuje Udruženje pisaca Kragujevca. Đurđevdanski pesnički susreti, koji i sada imaju međunarodni karkter, treba da prerastu u veliku smotru svetskog poetskog stvaralaštva, treba da okupe savremene pesnike iz Italije, Španije, Rusije, Engleske, Nemačke, Poljske, zašto ne i iz Kine, Japana, Indije... Kragujevac, sa svojom pesničkom istorijom, zaslužuje jednu takvu manifestaciju, a to je potrebno i Srbiji – smatra Bjelanović.

Radenko Bjelanović je rođen 1947. godine u selu Velika u Crnoj Gori. Iako ukorenjena u epskoj tradicija, njegova poezija je i jedna „grafološka usamljenost, glas među glasovima, prvenstveno bogatim autohtonim jezikom koji nas uvodi u vremena kojih odavno nema, u svetove o kojima malo znamo...”, kako to u kritici „Veličke odnice” piše književnik Veselin Mišnić. Bjelanović se bavi književnom kritikom, sarađuje sa našim i stranim književnim časopisima, a svojevremeno je bio i urednik za poeziju i priču u kragujevačkom nedeljniku „Svetlost”.

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži