U Srbiji najviše nedostaju kardiohirurzi, anesteziolozi, radiolozi i patolozi. Međutim, u mnogim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno dečjih hirurga, pulmologa, neurologa, psihijatara... Ovaj nedostatak odgovarajućih specijalnosti lekara posledica je dugogodišnje loše selekcije kadrova, pa je odlaskom lekara u penziju ili inostranstvo došlo skoro do kolapsa.
Broj potrebnih kadrova meri se stotinama, i ukoliko se ubrzo ne prime novi lekari, za nekoliko godina neće biti nikoga da leči pojedine bolesti. Školovanje jednog lekara, računajući sve troškove za vreme provedeno na Medicinskom fakultetu, u Srbiji košta više od 140.000 dolara. Kada se zna da na posao čeka na nivou cele republike 2.019 lekara, jasno je da je za njihovo obrazovanje, koje koriste druge države, utrošeno oko 280 miliona dolara. Sudeći prema brojnom stanju lekara i potrebama pacijenta, najviše nedostaju anesteziolozi i radiolozi. S druge strane, to su stručnjaci koji najlakše dolaze do posla u inostranstvu, jer i tamo vlada deficit ovih specijalnosti.
Prema rečima doc. dr Đorđa Bajeca, u Kliničkom centru Srbije najviše nedostaju anesteziolozi, radiolozi, grudni hirurzi i pulmolozi. Godinama je rađena loša selekcija, a manjak stručnjaka nastao je, kako kaže dr Bajec, i zbog odlaska lekara u penziju i inostanstvo.
- Da bi se nadomestili potrebni specijalisti, važno je da se unapred razmišlja i planira. Konkretno, ako četiri stručnjaka odlaze u penziju za dve godine, već u tom trenutku treba primiti nove mlade lekare, koji će se obučiti za rad posle odlaska starijih kolega. Ukoliko neiskusan lekar bude primljen posle nečijeg penzionisanja, nismo mnogo učinili, nastaje vakuum. Zato će Klinički centar uskoro izaći s planom pred Ministarstvo zdravlja - kaže doc. dr Bajec.
Stanje na kardiohirurgiji malo je poboljšano dolaskom novih lekara, navodi dr Bajec, a najviše nedostaje anesteziologa. Posao anesteziologa je veoma odgovoran, a nedovoljan broj dovodi do velike opterećenosti. U Kliničkom centru Srbije radi 142 anesteziologa, uključujući i specijalizante, a potrebno je oko 160 specijalista. Prema trenutnim standardima koje ima Ministarstvo zdravlja, nije moguće sagledati koliko realno nedostaje anesteziologa u Srbiji. Potrebni su novi standardi. Najveći problem i nedostatak ovih lekara oseća se u kliničkim centrima, gde se radi kompleksna hirurgija - objašnjava prof. dr Vesna Bumbaširević, direktorka Klinike za anesteziologiju Kliničkog centra Srbije.
Anesteziolozi su potrebni i za izvođenje anestezija u toku radioloških i drugih dijagnostičkih procedura.
- Problem predstavlja nedostatak supspecijalista intenzivne medicine u internističkim jedinicama. Ta supspecijalizacija ne postoji kod nas. Ovaj posao obavljaju iskusni anesteziolozi iz hirurških jedinica - objašnjava dr Bumbaširević.
Prof. dr Mile Vraneš, kardiohirurg KCS, kaže da kardiohirurzi nedostaju jer nisu odobravane specijalizacije, a kao posebna specijalizacija kardiohirurgija postoji tek od pretprošle godine.
- U zemlji ima oko 45 kardiohirurga. Da bismo zadovoljili standarde broja kardiohirurga po broju stanovnika, potrebno je njih još oko 30. Da biste osposobili kardiohirurga, potrebno je osam do deset godina, jer šest traje specijalizacija, još dve mora da radi uz starijeg kolegu da bi postao samostalan u poslu - navodi prof. dr Vraneš.
Kragujevac
Pred penzijom 57 lekara
Kliničkom centru u Kragujevcu, koji brine o zdravlju dva miliona stanovnika na području od Mladenovca do Kosovske Mitrovice, nedostaje čak 100 lekara specijalista. Prema rečima direktora Slobodana Obradovića, ukoliko država hitno ne odobri prijem lekara, u KC za par godina bukvalno neće imati ko da leči ljude.
- Problem je to što su sadašnji specijalisti stari i pred penzijom. Tokom narednih osam godina će 65 godina napuniti ukupno 57 lekara, pa će i oni otići u penziju. Nema ko da ih zameni, jer godinama nismo školovali nove specijaliste. Od ministarstva smo prošle godine tražili da nam odobri da primimo 37 novih lekara, ali je naš zahtev odbijen jer nema novca u budžetu - kaže Obradović.
Obradović kao najurgentniji problem vidi nedostatak hirurga.
- Najviše nam nedostaju hirurzi, i to u svim granama: plastičnoj, maksilofacijalnoj, vaskularnoj, neurohirurgiji, grudnoj, urologiji i ortopediji. Liste čekanja su zbog toga velike. Koliko je opterećenje ortopeda, pokazuje podatak da, ne računajući hirurške zahvate, oni obave i 20.000 pregleda i intervencija u ambulanti.
Niš
Nedostaju dečji hirurzi i neurolozi
V.d. direktora Kliničkog centra u Nišu prof. dr Borislav Kamenov kaže da najviše nedostaju anesteziolozi, neurolozi, dečji hirurzi, neurolozi i kardiohirurzi.
- I sada nam je urgentan problem nedostatka specijalista anesteziologa, mada ni dečjih hirurga nemamo dovoljno. I da možemo da ih zaposlimo, ne bismo imali koga jer tih specijalista nema - ističe Kamenov.
Novi Sad
Deficitarni i sa psihijatrima
Klinički centar Vojvodine već tri godine traži od Ministarstva zdravlja dozvolu da zaposli još anesteziologa, radiologa i patologa, jer mu tih specijalizacija nedostaje prema zakonskom normativu. Osim ovih struka, deficitarni su i sa psihijatrima, specijalistima sudske medicine, hirurzima...
- Imamo 41 specijalistu anestezije, a prema normativima treba nam još 12 lekara te struke - kaže za „Blic“ direktor Kliničkog centra Vojvodine profesor dr Dragan Drašković.
Najveća pokrajinska bolnica ima 16 radiologa, i nedostaje joj još osam lekara ove struke, dok patologa ima sedmoro, a neophodna su joj još četiri.
- Imamo 16 psihijatara i treba nam još sedmoro. Na sudskoj medicini radi desetoro lekara ove struke i fali nam još četvoro njih. U novom urgentnom centru radi petoro specijalista hirurgije, dok ostali dolaze po pozivu sa drugih klinika, a tu nam treba još šestoro hirurga i isto toliko neurologa - navodi dr Drašković.
Izvor: Blic
