Raširena korupcija - Istraživanje Pressa pokazalo da posao lekara košta od 5.000 evra u unutrašnjosti do čak 20.000 evra za bolja mesta u Beogradu. Ogromno leglo zloupotreba su i specijalizacije. Da je u kliničkim centrima, bolnicama i domovima zdravlja gotovo nemoguće naći posao bez plaćanja ili debele veze znaju svi - od ministra zdravlja do čistačice u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi. Tajna nisu ni tarife, koje se kreću od 2.000 do čak 20.000 evra. Javnu tajnu da se za zapošljavanje u zdravstvu naveliko traži novac, prekjuče je potvrdio i ministar zdravlja Zoran Stanković.
Policija obaveštena
- Imamo informacije o tome da se u zdravstvu traže visoki iznosi od ljudi da bi se zaposlili i nastojimo da sprečimo takve slučajeve - rekao je doslovno Stanković.
Ministar, međutim, juče nije želeo o ovome detaljnije da govori, niti da obrazloži u čemu se sastoje nastojanja da se spreče takvi slučajevi. Iz njegovog ministarstvu samo nam je rečeno da se njihovim saznanjima već bave istražni organi.
- Davanje i primanje mita, kao i zloupotreba službenog položaja smatraju se krivičnim delom, tako da se rešavanjem ovih pitanja bave drugi nadležni državni organi - kažu u Ministarstvu zdravlja.
Predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Nevenka Dimitrijević objašnjava da su prečice za zapošljavanje u srpskom zdravstvu politika, novac i rodbinske veze.
- Ja na svu sreću nisam morala da platim da bih se zaposlila jer mi je mama bila pedijatar, pa su joj učinili. Ali, ako nisi dete lekara, stvar je potpuno drugačija. Mada, danas i deca iz doktorskih porodica teško dolaze do posla. Toga ima na sve strane, a mislim da je gore u unutrašnjosti. Ljudi uzimaju kredite da bi se zaposlili. Plaća se u kešu, reč je o ogromnim sumama - ocenjuje Dimitrijevićeva.
Ona kaže da je EU analizom ustanovila da u našem zdravstvu ima mnogo zaposlenih, pogotovo nemedicinskog osoblja. - Ne pamtim kada je poslednji put bio raspisan konkurs za posao u zdravstvu, a na birou je sve više ljudi koji ga čekaju. U poslednje vreme postoji praksa da u zdravstvo ulaze ljudi koji rade po ugovoru o delu, što je strašno, jer lekar tek kada se primi za stalno stiče pravo da počne da se sprema za specijalizaciju. Zato i ne čudi što ljudi plaćaju mesto - zaključuje Dimitrijevićeva koja smatra da danas ipak najbolje prolaze oni koji imaju političku vezu.
Kako Press saznaje, u domovima zdravlja se mesta većinom dobijaju putem rodbinskih i političkih veza, najčešće po principu „ja tebi - ti meni", dok se novac uglavnom traži za posao u kliničkim centrima. Cifre su za srpske pojmove ogromne i kreću se od 2.000 ili 3.000 evra, koliko treba dati za posao čistačice. Mesto medicinske sestre i bolničara naplaćuje se od 4.000 do 5.000 evra, a lekara od 5.000 do 10.000 u Nišu i Kragujevcu, dok je cifra u Beogradu od 7.000 do 20.000 evra.
- Kome sve taj novac odlazi, teško je reći. Činjenica je da se sve to odigrava na prefinjen način i da taj lanac uvek ima više karika. Posebna priča su specijalizacije koje se, takođe, ne mogu dobiti redovnim putem. Vrlo je zanimljivo i kako se u domovima zdravlja bez konkursa popunjavaju mesta kada neko ode u penziju - kaže dobroobavešteni izvor Pressa iz srpskog zdravstva.
Izvor: PressOnline
