Pored bivše kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“ koja, na desetak hektara površine u centru Kragujevca, zarasta u korov i ruži grad na levoj obali Lepenice, zub vremena i nemara sve ozbiljnije nagriza i ruinira i dva reprezentativna zdanja na desnoj strani iste reke.
Na desnoj obali Lepenice, naime, već godinama propadaju stara upravna zgrada „Zastave“ i zgrada iznad „Podrumčeta“ u kojoj su do Drugog svetskog rata živeli i radili upravnici (generali po činu) nekadašnjeg Vojnotehničkog, ili Artiljerijsko-tehničkog zavoda koji je, početom 40-ih godina prošloga veka, sa 12.000 ranika koji su ovde proizvodili topove, pešadijsko naoružanje, municiju i vojnu opremu, bio jedna od najvećih oružarskih kompanija u Evropi.
Stara upravna zgrada „Zastave“ (nekada Vojnotehničkog zavoda), ili „Kod sata“, kako je još zovu, i koja je zaštićeni spomenik kulture, izgrađena je polovinom treće decenije 20. veka prema projektima belgijskih arhitekata, i jedna je od dve kragujevačke gradske palate (druga je zgrada nekadašnjeg Okružnog načelstva, a sada suda). Zdanje „Kod sata“, koje je deo starog „Zastavinog“ industrijskog kompleksa, pod nazivom „Knežev arsenal“, ubraja se među najlepša zdanja ne samo u centru Šumadije no i znatno šire. Ruiniranje te zgrade koja je, formalnopravno u vlasništvu „Zastavinih“ fabrika oružja i kamiona, delom i italijanske firme IVEKO iz vremena kad su Italijan imali zajedničku kompaniju sa ovdašnjim „kamiondžijama“, i o čijoj sudbini odlučuju i ministarstva ekonomije i odbrane, počelo je kad i propadanje „Zastave“, preciznije početkom 90-ih prošloga veka.
„Zastavini“ objekti, među kojima ima i te kako vrednih zgrada i zdanja, koja svedoče o razvoju srpske industrije i privrede od sredine 19. veka, s druge strane, uglavnom su bili i ostali prepušteni sami sebi. „Zastavine“ fabrike koje njima formalno gazduju nemaju novca ni da održe kontinuitet proizvodnje, a kamoli da ulažu u održavanje i rekonstrukciju, kao i država u hroničnoj besparici koja ima preča posla i obaveze od obnavljanja objekata i nepokretnosti u unutrašnjosti, kojih se, međutim, nikako ne odriče u korist lokalnih samouprava. Naprotiv, za napuštenu, zakorovljenu i NATO projektilima porušenu kasarnu „Radomir Putnik“ u centru Kragujevca od gradske uprave traži ni manje ni više no svih 30 miliona evra.
Grad Kragujevac koji već godinama, a naročito posle kupovine dela „Zastavinog“ fabričkog kruga u kojem su nekada liveni topovi, „merka“ Staru upravnu zgradu „Zastave“ sa kojim bi bio zaokružen ne samo „Knežev arsenal“ već i dvorski kompleks Obrenovića - „Milošev venac“, koji se prostire na obe strane Lepenice. Ovih dana je i zvanično najavio mogućnost preuzimanja tog reprezentativnog objekta. Na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare, član Gradskog veća za investicije i razvoj gradskih resursa Nebojša Vasiljević obelodanio je nameru grada da preuzme Staru upravnu zgradu „Zastave“, koja je u vlasništvu „Zastave oružja“ i „Zastave kamiona“. On je pojasnio da su planovi grada kad je reprezentativno zdanje u centru Kragujevca u pitanju potpuno realni s obzirom na to da dve „Zastavine“ fabrike koje su njeni vlasnici gradskoj upravi za neplaćene doprinose i takse duguju ni manje ni više no svih milijardu i po dinara, ili 15 miliona evra.
Na nameru grada da na ime neizmirenih obaveza prema lokalnoj samoupravi preuzme Staru upravnu zgradu „Zastave“ odmah su reagovali direktori i sindikalci „Zastavinih“ fabrika kamiona i oružja, kao i „Grupe Zastava vozila“, koja je opstala i nakon dolaska „Fijata“. „Zastavini“ direktori i sindikalci, kao što se i očekivalo, uglas tvrde da preuzimanje zgrade „Kod sata“ na način najavljen iz vrha gradske vlasti nije moguć. Direktor „Grupe Zastava vozila“ Zoran Radojević smatra da namera grada da preuzme Staru upravnu zgradu ne samo da nije realna nego i da je je preuzimanje te zgrade zbog duga za gradsku rentu, usled statusa „Kamiona“ (preduzeće u restrukturiranje - prim. Z. R.) i „Zastave oružja“ (fabrika u državnoj svojini) - protivzakonito.
Za razliku od direktora „Zastava vozila“, poslovni i sindikalni funkcioneri u „Zastavinim“ fabrikama oružja i kamiona se ipak slažu da Staru upravnu zgradu treba spasiti od propadanja i eventualne privatizacije, ali da grad i nadležni u tim preduzećima treba da sednu i pokušaju da se dogovore o načinu (i ceni) na koji bi grad mogao da postane njen vlasnik. Ističu, pritom, da se o vlasništvu nad Starom upravnom zgradom „Zastave“ pitaju i Ministarstvo ekonomije, koje je nadležno za „Zastavu kamione“ u restrukturiranju, kao i Ministarstvo odbrane, jer je „Zastava oružja“ ne samo u većinskom državnom vlasništvu već i fabrika od posebnog značaja za bezbednost zemlje.
Ruiniranje i propadanje Stare upravne zgrada (i zgrade iznad „Podrumčeta, kraj koje je jedna od najstarijih i najlepših letnjih bašta u Srbiji), moglo bi, dakle, ubrzo da bude zaustavljeno ukoliko bi gradska uprava, s jedne strane, umesto donekle ultimativnog stava prema preuzimanju tog zdanja radi ubiranja gradske rente, ponudila neko kompromisnije rešenje, a „Zastavini direktori i sindikalci malo smanjili nivo „brige“ za zgradu koja, s obzirom na vrednost i značaj, nikako ne pripada samo njihovim fabrikama već je deo kulturne baštine.
Izvor: Danas
