Majke troje dece ubuduće bi mogle da ostvare pravo na demografsku naknadu, odnosno platu koja bi se isplaćivala do punoletstva trećeg deteta. Međutim, neizvesno je da li će za to biti novca u budžetu. Stručnjaci upozoravaju da su potrebne i dodatne mere podsticanja nataliteta.
Prema poslednjem popisu, u Srbiji je oko 100.000 porodica sa troje dece. Trenutno je 60.000 porodilja u sistemu novčane naknade iz budžeta Republike, dok se u nekim opštinama i u Vojvodini obezbeđuju dodatna sredstva. Majke troje dece ubuduće bi mogle da dobijaju demografsku naknadu, odnosno platu koja bi se isplaćivala do punoletstva trećeg deteta, bez obzira na to da li je majka u radnom odnosu. To između ostalog, predviđa prednacrt novog Građanskog zakonika.
Danijela Marković, majka troje dece, kaže da je posle rođenja trećeg deteta dobila jednokratnu pomoć koja je bila podeljena na 24 mesečne rate, što je, kako kaže, u to vreme bilo apsolutno ništa.
"Nemam pravo na dečji dodatak s obzirom na to da i ja i suprug radimo za male pare, troje dece imamo, a nikad ništa nismo dobili osim te jednokratne pomoći od države", kaže Markovićeva.
Za roditelje sa troje, četvoro i više dece predviđena je mera uvođenja poreskih olakšica.
Međutim majke u porodicama sa četvoro i više dece, kakvih je u Srbiji oko 20.000, ne bi imale pravo na demografsku naknadu.
Dr Olga Cvejić Rančić, iz Komisije za izradu Građanskog zakonika kaže da nije cilj da se odjednom majke pretvore u žene koje će se samo baviti rađanjem, posebno zbog toga što je pitanje koliko će jedna porodica sa većim brojem članova moći da obezbedi odgovarajuće vaspitanje i obrazovanje većeg broja dece.
"Ne mislimo da država ima na raspolaganju u ovom trenutku dovoljno da pomaže neograničeni natalitet", ističe Cvejić Rančić.
Predložena rešenja su u prednacrtu zakonika, na kome radi komisija oformljena još pre pet godina. Do eventualnog usvajanja dug je put, kroz javnu raspravu i složenu proceduru.
"Vrlo dobro znamo u kakvoj situaciji se nalazi naše društvo i država i kakva je ekonomska racunica, a ta računica govori da je u ovom trenutku teško izvdoljivo da mi odvojimo tako značajna sredstva za ovu važnu oblast", kaže Meho Omerović iz skupštinskog odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
"Zbog toga ne sme nikako da se dozvoli da ovo važno pitanje bude predmet, rekao bih, jeftine demagogije", ističe Omerović.
Međutim, stručnjaci tvrde da podrška porodicama sa decom ne bi trebalo da podrazumeva isključivo finansijsku pomoć.
"Veoma je bitno uskllađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene materinstva, pokušaj da se očuva reproduktivno zdravlje, mere bitno za zdravo roditeljstvo i takođe i polulacoiona edukacija i aktiviranje lokalne samouprave", kaže direktorka Instituta društvenih nauka prof. dr Mirjana Rašević.
Srbija se sa problemom nedovoljnog rađanja suočava više od pola veka, imamo najnižu stopu prirodnog priraštaja u odnosu na zemlje Evropske unije i jedna smo od najstarijih populacija u Evropi.
Izvor: RTS
