U svetu će prvi put ove godine biti obeležen Međunarodni dan borbe protiv hepatitisa – 28. jul. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da oko dve milijarde ljudi na svetu zaraženo hepatitisom B i C, što znači da zaraženih ima osam do deset puta više nego zaraženih HIV virusom.
Pretpostavlja se da je u Srbiji oko 450.000 zaraženih, a domaći stručnjaci upozoravaju na opasnost od dobijanja ove bolesti pri tetovaži i pirsingu, tretmanima kod pedikira i manikira, hirurškim i stomatološkim intervencijama ako se obavljaju nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima, kao i prilikom korišćenja sredstava za ličnu higijenu osobe obolele od hepatitisa B ili C.
SZO upozorava da je hronična infekcija virusom hepatitisa najčešći uzročnik primarnog raka jetre, koji je treći najsmrtonosniji maligni tumor na svetu.
Usled dugotrajne infekcije a bez adekvatnog lečenja, jedan od četvoro ljudi, koji nose virus hepatitisa B, umire od raka ili ciroze jetre.
Dve od tri osobe, hronično zaražene hepatitisom, nisu svesne rizika od razvoja oboljenja jetre i hepatocelularnog karcinoma, koji nastaju kao posledica kasnijih komplikacija. Zato je Svetski dan borbe protiv hepatitisa prilika da se utiče na svest o potrebi sprečavanja bolesti, njenom otkrivanju i lečenju.
Specijalista interne medicine i načelnik Odseka za gastroenterologiju i hepatologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beču, prof. dr Markus Pek Radosavljević smatra da je od ključnog značaja “podizanje svesti o podmukloj vezi između hepatitisa i raka jetre”.
On je naveo da “čak i kada pacijenti znaju da su zaraženi i primaju medicinsku terapiju, kod njih je povećan rizik od razvoja raka jetre”.
Osim toga, kako je objasnio, “ciroza je prisutna kod 80 do 90 odsto pacijenata sa hepatocelularnim karcinomom, što pogoršava uspešno lečenje raka pošto je funkcija jetre u tom stadijumu već oštećena”.
Uoči Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, srpski stručnjaci su javnosti predočili rizike od ove bolesti i mogućnosti lečenja.
“Hepatitis je upala jetre koja dovodi do oštećenja ili uništenja njenih ćelija (hepatocita), javlja se u akutnom i hroničnom obliku, a u nekim slučajevima akutni hepatitis prelazi u hronično stanje”, objasnio je direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS prof. dr Dragan Delić.
Hepatitis nema specifične simptome zbog čega se često otkrije tek u poodmakloj fazi dekompenzovane ciroze ili tumora jetre i zbog toga se ova bolest naziva “tihi ubica”, naveo je Delić.
On je naglasio da je, kombinovanom terapijom obolelih od hroničnog hepatitisa C, moguće izlečenje u 60 do 85 odsto slučajeva.
“Kod hroničnog hepatitisa B postojeća terapija ne dovodi do izlečenja, ali značajno smanjuje broj virusnih kopija u krvi, zaustavlja tok bolesti ka cirozi jetre, poboljšava kvalitet života i sprečava dalje širenje infekcije na druge osobe”, naveo je dr Delić.
On je upozorio na opasnost od dobijanja ove bolesti pri tetovaži i pirsingu, tretmanu kod pedikira i manikira, hirurškim i stomatološkim intervencijama ako se obavljaju nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima, kao i prilikom korišćenja sredstava za ličnu higijenu osobe obolele od hepatitisa B ili C.
Dr Delić je naveo i da postoji realan rizik od prenošenja virusa sa inficirane majke na novorođeno dete, pre svega, tokom porođaja.
“Ne postoje rizične grupe, već rizične situacije u kojima se svako može zaraziti virusima hepatitisa B i C”, kazala je predsednica Udruženja “Hronos” Jasminka Nikolić, koja je izlečena od hepatitisa.
Moderni lekovi mogu da se precizno bore protiv tumora, kazala je ona istakavši da je posle dugo vremena, i u Srbiji, na pozitivnu listu stavljen lek nove generacije za obolele od hepatitisa B.
Dr Danijela Simić iz Instituta za javno zdravlja “Batut” je objasnila da se hepatitis može dobiti isključivo kontaktom sa krvlju zaraženom B i C virusima.
Prema njenim rečima, povećan rizik od infekcije imaju osobe koje su pre 1994. primale transfuzije krvi i krvnih derivata, koje boluju od hemofilije ili se nalaze na dijalizi.
Opasnosti su izloženi i korisnici psihoaktivnih supstanci, zdravstveni radnici, osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite, zatvorenici, kao i oni koji žive sa obolelim od hroničnog B hepatitisa.
“Hepatitis se ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom, grljenjem, ljubljenjem, razgovorom ili sedenjem u blizini takve osobe”, naglasila je doktorka Simić.
Učesnici skupa upriličenog u Beogradu uoči Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, konstatovali da se u Srbiji dovoljno ne zna i ne govori o toj bolesti i da je upravo zato izražena diskriminacija obolelih.
Pacijenti koji boluju od hepatitisa često bivaju odbijeni u pojedinim privatnim stomatološkim ordinacijama, ima i primera da su lekari ovim osobama odbili da urade hiruršku intervenciju, a imaju problema i pri zapošljavanju, jer kolege ne žele da sa njima dele kancelariju.
Svetska hepatitis alijansa (WHA) obeležava Svetski dan borbe protiv hepatitisa od 2008. godine, ali je na zasedanju Skupštine SZO maja 2010. dogovoreno da se obeležava svake godine 28. jula.
U saradnji sa udruženjem IFMSA- Serbia, lokalnim komitetom Kragujevac, Svetski dan borbe protiv hepatitisa biće obeležen i u Šumaricama.
Izvor: TANJUG
