Svaki novi izum bi trebalo da predstavlja „sledeću veliku stvar“, a neki to i jesu. Mobilni telefon, PC i avion – ovo su sve izumi koji napravi revoluciju kada je način na koji živimo u pitanju. Međutim, pojedini izumi nisu uspeli da opravdaju visoka očekivanja javnosti.
Mnogi izumi su nakon inicijalnog oduševljenja javnosti ipak završili na đubrištu istorije.
Pogledajte izume za koje smo mislili da će predstavljati revoluciju, ali su samo završili na ovoj listi:
Segvej
Stiv Džobs je rekao da će Segvej biti veći od personalnih računara, a pojedini biznismeni tvrdili su da će biti važniji i od interneta. Međutim, Segvej jednostavno nije uspeo da ispuni naša očekivanja.
Nakon predstavljanja 2002. godine Segvej je jednostavno naišao na zid. S obzirom da je mogao da se vozi brzinom od 20 kilometara na čas, vlasnicima zbog toga nije bio dozvoljen pristup trotoaru. Sa druge strane, bio je isuviše spor za mnoge puteve i ovo je znatno smanjilo njegovo upotrebnu vrednost . Pritom, cena od 4.950 dolara bila je van domašaja budžeta mnogih.
Međutim, ovo nije bio jedini problem. Segvej je 2003. godine bio primoran da povuče sve svoje uređaje, svega 6.000 u tom trenutku, zato što su ljudi padali sa njih kada bi baterija došla blizu pražnjenja. Do 2004. godine Segvej je ostao bez novca i morao je da stavi svoju fabriku pod hipoteku.
Nakon toga, Segvej je uspeo da se vrati na tržište prodavajući svoje uređaje policiji, bezbednosnim kompanijama i terenima za golf.
Laptop za svako dete
Dovođenje interneta i kompjutera do dece u zemljama u razvoju, poboljšanje kvaliteta školstva i povezivanje sa nekada nedostižnim spoljnim svetom – ovo je bila plemenita premisa iza projekta „Laptop za svako dete“ Nikolasa Negropontea, osnivača MIT media laboratorije.
Na samom početku, projekat je izgledao kao odličan način da se pomogne obrazovanju u zemljama u razvoju.
Projekat je započet 2005. godine, laptopovi su bili izdržljivi, mogli su da se pune uz pomoć kurble ili solarnih panela i mogli su da se povezuju sa jefitnim internetom.
Brojne institucije, kao što je UN-ov program za razvoj, prihvatile su ovu ideju.
Onda su počeli da se pojavljuju problemi. Laptopovi su trebalo da koštaju 100 dolara, ali do 2013. godine ta cifra nije sišla ispod 200 dolara. Učitelji nisu uvek bili naučeni da ih koriste a deci nije bilo dozvoljeno da ih nose kući.
Uprkos svemu ovome, program traje i danas i nedavno je predstavio tablet sa cenom od 149 dolara.
Blutut slušalice
Ove slušalice za mobilne telefone prvi put su se pojavile ranih 90-ih godina prošlog veka kroz partnerstvo nekoliko velikih tehnoloških kompanija kao što su Nokia i Ericsson koje su tražile način da bezbedno dele informacije između uređaja.
Ubrzo su shvatili da sa ovom tehnologijom mogu da povežu telefonske pozive sa bežičnim slušalicama veličine palca.
Iako su ove slušalice bile u modi nekoliko godina, njihova popularnost je počela da opada od 2009. godine.
Tablet PC
Pre nego što pomislite na iPad, ovde pričamo o Microsoftu koji je predstavio tablet PC 10 godina pre nego što se on pojavio, ali nije uspeo da ostvari identičan uspeh.
U pitanju je bio tablet koji je bio funkcionalni Windows kompjuter, proporcija sličnih iPadu, koji se koristio uz pomoć stilusa.
Kada je predstavljen, Bil Gejts se hvalio da će za pet godina to biti najpopularniji oblik personalnog računara u prodaji u Americi.
Iako su ga prihvatile institucije, obični ljudi nisu bili previše zainteresovani. Jedan od razloga za to bila je i cena koja je tada iznosila 2.000 dolara.
Električni auto
Prvi talas električnih automobila krenuo je u kasnom 19. veku i ranom 20. veku. Bili su izuzetno popularni zbog toga što su bili tiši i manje šteni po čovekovu okolinu od automobila koji su radili na benzin.
Međutim, ova tehnologija tek treba da postigne komercijalni uspeh. Baterije su isuviše skupe i previše teške i potrebno je puno vremena za njihovo punjenje koje dozvoljava prelaženje svega 100 kilometara u proseku.
Pojedinci tvrde da je nova tehnologija dostupna ali da je blokiraju kompanije koje se bave naftom.
Telefon u kolima
Telefon u kolima je nekada predstavljao vrhunac tehnološkog napretka. Prvi telefon u kolima bio je impozantnih dimenzija tako da ga je uglavnom koristila vojska. Međutim, tehnologija je brzo uznapredovala, a onda je ušao u komercijalnu upotrebu.
Pre 3G i 4G mreža, prva 0G mreža razvijena je za komercijalno korišćenje u Finskoj ranih 70-ih godina prošlog veka.
Nakon toga, telefon u kolima dobio je na popularnosti širom sveta i mogao se naći u brojnim limuzinama kako statusni simbol.
Međutim, sredinom 90-ih godina, telefoni više nisu morali da budu povezani sa automobilom kako bi bili mobilni.
Izvor:B92
