Mnogi kreativni geniji iz istorije bili su mentalno oboleli – od slikara Van Goga i Fride Kalo do čuvenih književnika Virdžinije Vulf i Edgara Alana Poa.
Danas se povezanost genijalnosti i ludila obično navodi u kolokvijalnom govoru, ali brojna istraživanja pokazuju da je ona realna.
Nedavno su stručnjaci na Svetskom festivalu nauke u Njujorku raspravljali o ovoj pojavi, a od učesnika panela čak tri pati od mentalnih bolesti.
Kaj Redfild Džejmison, klinički psiholog i profesor na Univerzitetu „Džons Hopkins“ rekla je da otkrića dvadesetak studija podržavaju postojanje takozvanih „napaćenih genija“.
Od mnogih oblika psihoza, kreativnost je najsnažnije povezana sa poremećajima raspoloženja, a naročito sa bipolarnim poremećajem od kog pati i sama Džejmisonova.
Na primer, jedna studija je testirala inteligenciju 700.000 16-godišnjih Šveđana i pratila tokom deset godina da li će neko od njih steći mentalni poremećaj.
„Otkriveno je da osobe koje su pokazale najbolje rezultate u testovima imaju četiri puta veću šansu da pate od bipolarnog poremećaja“, kaže ona.
Bipolarni poremećaj predstavlja dramatične promene raspoloženja koje variraju od ekstremne sreće (manija) do duboke depresije.
Kakve veze ovaj ciklus ima sa kreativnošću?
Istraživanje drugog učesnika studije Džejmsa Felona, neurobiologa na Univerzitetu Kalifornija – Irvine, ukazuje na odgovor.
„Ljudi sa bipolarnim poremećajem su kreativniji kada su u fazi duboke depresije“, kaže Falon.
Kada se popravi raspoloženje pacijenta, promeni se i njegova moždana aktivnost: aktivnost zamire u donjem delu frontalnog režnja i „seli se“ u gornje delove.
Zanimljivo je da se ista promena dešava kada ljudi imaju nalet kreativnosti.
Kada se takva aktivnost prenese u mišljenje, ljudi sa psihozom ne filtritaju spoljne stimulanse kao što je to slučaj sa drugim osobama, objašnjava Elin Saks, profesor mentalnog zdravlja na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji.
Zapravo, oni su u stanju da zadrže simultano kontrodiktorne ideje i postaju svesni asocijacija, kakve drugi ljudi nemaju.
Iako je invazija besmisla u nivo svesti vrlo naporna, „može biti i veoma kreativna“, kaže Saks, koja je počela da pati od šizofrenije dok je bila veoma mlada.
Na primer, u studijama o stvaranju asocijacija, u kojima su učesnici imali zadatak da navedu na šta ih asocira stimulativna reč (na primer „lala“), ispostavilo se da osobe sa bipolarnim poremećajem koji su u fazi blage manije mogu generisati tri puta više asocijacija, u odnosu na ostale učesnike.
Dakle, osobe koje nemaju ograničenja u pogledu ideja, uglavnom u životu uspeju da urade nešto „veliko“.
Naravno, niko nema takve nalete kreativnosti u ozbiljnim slučajevima depresije ili šizofrenije.
Štaviše, ova stanja mogu biti opasna po život, pa iako celo čovečanstvo ima koristi od ovih napaćenih genija, ti pojedinci obično ne uviđaju da su toliko brilijantni.
„Mislim da je kreativnost samo jedan deo nečega što je generalno veoma loše“, kaže Saks.
Izvor:LiveScience
