Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Svet Esperantisti sveta u Kragujevcu
 
 

Esperantisti sveta u Kragujevcu

Na esperanto će biti prevedena drama „Igre brojeva” Mirka Demića i izvedena kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u Šumaricama. Čitava 2018. biće posvećena obeležavanju dva veka od kako je, odlukom kneza Miloša Obrenovića, Kragujevac proglašen za prestonicu moderne Srbije, a jedan od događaja koji će u nizu dešavanja svakako zauzeti posebno mesto jeste i 91.

 

Svetski kongres esperantista koji će od 5. do 12. avgusta biti održan u ovom gradu. U organizaciji kragujevačkog glumca Saše Pilipovića, kome su podršku pružili grad i ovdašnja turistička organizacija, u srcu Šumadije će se tokom leta okupiti oko 200 esperantista sa svih kontinenata.

„Jezik nade” Esperanto je dobio naziv po jednom od pseudonima kojima se služio osnivač ovog jezika Lazar Ludoviko Zamenhov – dr Espero, a prvi veliki kongres esperantista na prostoru SFRJ održan je 1956. u Beogradu. Otvorio ga je učesnik NOR-a Đuro Pucar Stari, kaže Pilipović, navodeći da se u godinama posle Drugog svetskog rata esperanto učio i u nekim školama. Za političare i društvene radnike tada su organizovani kursevi „jezika nade”.

Zvaničan naziv 91. Svetskog kongresa esperantista je „Esperanto – kulturni most između Kragujevca i sveta”, a biće organizovan pod motom „Otkrijmo Srbiju”. Učesnici kongresa govoriće o mestu esperanta u modernim sredstvima komunikacije, a članovi Centra za negovanje tradicionalne kulture „Abrašević” i Pilipovićeve kolege iz ansambla Knjaževsko-srpskog teatra potrudiće se da im dočaraju kulturne osobenosti naše zemlje. Pomoć kragujevačkim organizatorima pružiće i predsednik Svetske organizacije nastavnika esperanta, Čačanin Radojica Petrović. Odluka da se novo okupljanje esperantista održi u Kragujevcu doneta je na svetskom kongresu koji je 2017. održan u Seulu, gde je Saša Pilipović na dostojan način predstavio ne samo svoj grad već i Srbiju, baš kao što je to učinio i u Nitri u Slovačkoj 2016, kada je sa prijateljem Georgo Handzlikom iz Poljske na esperantu izveo dramsku predstavu „Kredit” popularnog katalonskog pisca Žordija Galserana. Za goste i svoje sugrađane, Pilipović će u Kragujevcu prirediti ne malo iznenađenje. Pr­vi­ udž­be­nik ­na ­Bal­ka­nu ­na­pi­sao ­je­ 1908. ­Jo­van­ P.­ Jovanović – Na esperanto ćemo prevesti dramu „Igre brojeva” našeg književnika Mirka Demića i izvešćemo je kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u Šumaricama. Ova drama je igrana 2017. godine u okviru Velikog školskog časa, centralne manifestacije oktobarskih komemorativnih svečanosti – podseća naš sagovornik.

U bašti hotela „Kragujevac”, gde će esperantisti odsesti, Kragujevčani će tokom sedmodnevnog kongresa svake večeri biti u prilici da posmatraju zanimljiv kulturno-zabavni program koji su pripremile Pilipovićeve kolega iz Litvanije, Švedske, Francuske i Poljske. Naš sagovornik se, inače, esperantom bavi punih 30 godina, još od 1987. kada je sa grupom zagrebačkih glumaca u glavnom gradu Hrvatske na esperantu izveo „Insekte” Karola Čapeka. Pilipović je na prvom programu zagrebačkog radija vodio i emisiju na esperantu koja je ukinuta 1991, posle 40 godina emitovanja.

Esperanto u SAD Pre Drugog svetskog rata, američka armija je objavila knjigu fraza u esperantu, sa ciljem da se one koriste u vojnim igrama sa zamišljenim protivnikom. Takođe, Američka radiorelejna liga je 1924. usvojila esperanto kao međunarodni pomoćni jezik. Namera je bila da se esperanto ustali među radio-amaterima kao sredstvo komunikacije, ali je taj projekat propao. Esperanto je nastao 1887, kada je Poljak jevrejskog porekla, lekar Lazar Ludoviko Zamenhov napisao prvi udžbenik za ovaj jezik zasnovan na latinskom. Najviše reči preuzeto je iz romanskih jezika, a slovenski jezici čine oko 10 procenata esperanta, kaže Pilipović, osnivač i predsednik kragujevačkog udruženja „Espero”, danas jedini profesionalni glumac u svetu koji pozorišne predstave igra na „jeziku nade”. U borbi za kulturni prostor, esperanto je izgubio bitku sa engleskim jezikom, ali nije prestao da postoji kao sredstvo komunikacije.

Danas u svetu ima oko 1,5 miliona esperantista, a prvi udžbenik za ovaj jezik koji se pojavio na Balkanu napisao je 1908. Jovan P. Jovanović. O ovom zaboravljenom Kragujevčaninu, koji je od 1910. do 1914. vodio grad, Pilipović će pokušati da napravi kratki dokumentarni film koji bi trebalo da bude prikazan publici tokom 91. Svetskog kongresa esperantista.

foto: Hotel R net

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži