Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Stradivari je pravio violine od bosanskog javora
 
 

Stradivari je pravio violine od bosanskog javora

boris bInternacionalna škola za izradu gudačkih i trzačkih instrumenata u Kremoni, čije je temelje još pre pet vekova postavio čuveni italijanski graditelj violina Antonio Stradivari, osnovana je 1938. godine. Za gotovo 75 godina postojanja, tridesetdvogodišnji Boris Batalović iz Kragujevca je jedini Srbin koji je završio ovu uglednu školu.

Diplomirao je 2011, a po povratku iz Kremone ovde je otvorio muzičku radionicu za izradu, popravku i restauraciju violina, instrumenta „koji je najviše na svetu proučavan, a najmanje shvaćen”, kako je to u svojoj knjizi „Graditelj violina” napisao poznati američki publicista Džon Markeze.

Pre škole u Kremoni, Batalović je završio Muzičku akademiju u Novom Sadu, odsek violina, ali je, kako sam kaže, osećao da to nije ono o čemu je sanjao kao dečak.

– Pod teretom školskih obaveza, želja da budem majstor, da pravim i popravljam instrumente, o čemu sam još kao mali maštao, polako se tanjila i nestajala. Po završetku akademije, ta želja se ponovo pojavila, kao neka iznenadna opomena da sam zaboravio da uradim nešto važno. Zahvaljujući muzičkom predznanju, u Kremoni sam odmah mogao da se upišem na drugu godinu. Tako sam, umesto za pet, školu završio za četiri godine – priča ovaj mladi kragujevački violinar.

Radionicu je otvorio uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje. Dleta i drugi sitan alat doneo je iz Kremone, jedinog mesta u Evropi gde se može nabaviti kvalitetan pribor za ovaj zanat. Violine pravi od drveta sa ovih prostora. U pitanju je isti onaj materijal koji su koristili stari italijanski majstori.

– I Stradivari je pravio violine od bosanskog javora, koji u kombinaciji sa alpskom smrekom čini idealan sklop. Kada se tome doda ebonos, od kojeg se izrađuju hvatnici, onda je to prava stvar – otkriva Batalović, koji je do sada napravio četiri violine, jednu u Kragujevcu.

Osim violina, iz njegove radionice uskoro će izlaziti i drugi gudački instrumenti, viole i čela. Za izradu kontrabasa potrebna je pomoć šegrta, sugeriše Batalović, koji ima još mnogo planova.

– Ideja mi je da uz radionicu, gde zainteresovani mogu da vide i nauče kako se prave instrumenti, otvorim i muzičku školu. Među kolegama imam dosta prijatelja koji sviraju različite instrumente, a akcenat bih stavio na našu narodnu muziku, koju su na violini izvodili majstori poput Vlastimira Pavlovića Carevca – kaže naš sagovornik, naglašavajući da je muzika važan segment nacionalnog identiteta.

Odnos prema muzici gradio je uz svoje roditelje i pretke, koji su se na različite načine bavili ovom umetnošću.

– Kod mog pradede, koji je po zanimanju bio pekar, stajala je jedna stara indijska harmonika, deda, čuveni pećanski trgovac, odlično je svirao kontrabas, a otac je završio Muzičku akademiju u Sarajevu. Deda po majci pravio je gusle. Zato je moje obrazovanje logična nadgradnja ovog porodičnog nasleđa. Škola jeste važna, u suprotnom bih i dalje verovao u priče da je stara violina kao staro vino. Nije tako. Islužene violine sada su vredni muzejski eksponati, a pravi zvuk može da da samo novi instrument – objašnjava Batalović, kome se za pomoć sve više obraćaju učenici kragujevačke muzičke škole i studenti sa odseka za muziku na Filološko-umetničkom fakultetu.

Iako mu je doskora bila nepoznata, knjiga „Graditelj violona”, postala je omiljeno Batalovićevo štivo. Definiciju violinara koju je dao Markeze naučio je napamet: „Dobar violinar u isto vreme je stolar, inženjer, istoričar i šaman.”

Izvor: Politika

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži