Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Italijani preplavili Šumadiju
 
 

Italijani preplavili Šumadiju

letnje basteViše od 3.000 Italijana koji su došli da rade za „Fijat“ menja sliku Kragujevca. Hoteli su uvek puni, nekretnine su poskupele, a nacionalnu kuhinju restorani su zamenili italijanskom. Kragujevac je u niskom startu. Kasno je popodne i uskoro će „zvoniti“ za kraj radnog vremena u „Fijatu“. U pripravnosti su taksisti, vlasnici kafića i restorana, trgovci... Jer kada se kapije „Fijata“ zatvore srce junačke Šumadije počinje da bije u ritmu italijanske kancone.

Više od tri hiljade Italijana stiglo je u Kragujevac sa „Fijatom“ i kooperantskim firmama. Rade na postavljanju nove savremene opreme u nekadašnjoj „Zastavi“, obučavaju domaće radnike i - daju potpuno novi ritam životu u probuđenom srcu Šumadije. A promene se vide već pred fabričkim kapijama. Oko pet sati popodne kada je zvanično kraj radnog vremena, ispred izlaza taksisti čekaju u redu. U fabrici koja je godinama bila na umoru ponovo rade ljudi koji sebi mogu da priušte vožnju taksijem sa posla. Istina, srpske i italijanske radnike i dalje je lako razlikovati dok izlaze iz fabrike. Srbi su, nema greške, oni u fluorescentnim prslucima, sa šlemovima na glavama, u plavim radničkim uniformama koji preko mosta kreću peške, nogu pred nogu, a onda, pre nego što stignu kućama, valja se, prave pauzu u obližnjem diskontu pića.

Italijani izlaze sopstvenim automobilima ili sedaju u neki od parkiranih taksija. Iako su im poslednjih meseci oni najredovnije mušterije, taksisti nisu previše oduševljeni gostima sa Apeninskog poluostrva.

Škrti su - na prvu odgovara taksista Nenad Blagojević. - Nikad ne ostavljaju bakšiš, a traže račun. Vozimo ih svako jutro na posao, a onda s posla. Preko nedelje retko izlaze, ali vikendom vole da obiđu klubove. Ipak, nemamo mi mnogo koristi od njih.

Sa posla „Fijatovi“ Italijani odlaze u neki od, u poslednje vreme uvek punih kragujevačkih hotela ili u skupo plaćene iznajmljene stanove zahvaljujući čemu je cena rentiranja nekretnina porasla gotovo duplo. Na pitanje gde večeraju - svaki Kragujevčanin će nepogrešivo nabrojati nekoliko restorana, naravno najskupljih u gradu.

Upravo su se ugostitelji, čini se, najbolje prilagodili novoj klimi. Sa firmi iznad kafića nestali su engleski nazivi (srpskih valjda nikada nije ni bilo previše). Dok šetate gradskim ulicama sada se ređaju „Pro bono publika“, „Pane i vino“, „Duomo“, „Da Vinči“...

U restoranu hotela „Zelengora“ dočekuje nas lagani džez iz zvučnika. Muzički program, otkrivaju nam, nije uvek bio takav, ali je gazda odlučio da se prilagodi novim gostima pa je „ćirilicu“ zamenio internacionalnim zvucima. Direktor „Zelengore“, Nenad Levajac objašnjava da su veoma ozbiljno shvatili priliku koja im se ukazala sa dolaskom „Fijata“.

Dok razgovaramo sa direktorom, stižu i dugo očekivani Italijani. Upoznajemo Gvida Renata Đordana. Kao da je upravo izašao sa stranica nekog ljubića, Renato, mora mu se priznati, opravdava stereotip latino-zavodnika. Zgodan, markantnih sicilijanskih crta lica, nešto duže, savršeno doterane kose, bez sumnje je san svake Kragujevčanke. Radi kao sajt-menadžer za japansku firmu „Aida“, koja sarađuje sa „Fijatom“. On je neka vrsta putujućeg direktora - kada firma negde dobije posao, on odlazi sa ekipom kako bi se pobrinuo da sve protekne kako valja. Pre nego što je došao u Šumadiju, radio je u Indoneziji.

- Lako je živeti u Srbiji - kaže Gvido Đordano, rođen u malom sicilijanskom gradu Vicini. - Sve je jeftino, hrana je odlična, a ljudi su ljubazni. Obožavam srpsku hranu - čorbe i sarme, ali mi se nikako nije svideo roštilj. Dvaput sam probao ćevape i oba puta mi je bilo loše. Jedan od najjačih utisaka na mene je ostavila srpska muzika. Putovao sam svuda po svetu, ali nigde nisam čuo muziku kao ovde i nigde nisam video toliko mladih koji se vesele i sjajno provode uz tradicionalnu muziku.

Kragujevac ga podseća na neki od gradova južne Italije. Bar po mentalitetu ljudi. Jedno mu ipak nedostaje. Od kako je došao u Kragujevac, kaže, nije popio dobar espreso.

Većina kragujevačkih Italijana uskoro će spakovati kofere i otputovati nazad. Ima međutim i onih koji su rešili da ostanu u Šumadiji. Đani Mesina, koji sa svojom ekipom montira robotiku i automatizovanu opremu na transportnim trakama, sa ortakom iz Kragujevca na nekoliko godina zakupio je lokal u centru grada.

- Ovde će doći još više Italijana koji će otvarati svoje, manje, firme - objašnjava Đani zašto je odlučio da ostane. - Recesija je zahvatila Italiju, ovde je život mnogo jeftiniji, a sa „Fijatom“ i Srbija izlaze iz krize.

Ne zaobilaze Italijani ni noćni život Kragujevca. Istina, za provod je rezervisan isključivo vikend. Oduševljeni su ovdašnjim devojkama. U početku su, kažu, uspevali da opravdaju reputaciju zavodnika, ali u poslednje vreme to im, žale se, više ne polazi za rukom. Više nisu atrakcija, a priznaju i da sa ovdašnjim devojkama ne dele interesovanja - dok one tragaju za ozbiljnim vezama, gostima iz Italije uglavnom je samo do zabave. A u potrazi za zabavom ponekad nailaze i na ozbiljne prepreke. Još se prepričava događaj iz jednog kragujevačkog kluba kada se jedan Italijan, trenutak pre nego što će se njegove usne sresti sa usnama prelepe Kragujevčanke, sreo sa - pesnicom njenog dečka.

OBUKA

- POSLALI smo dvojicu kuvara na obuku u Italiju i potpuno smo promenili meni - kaže Levajac. - U jelovniku su sada glavne paste i druga italijanska jela. Poslednjh godina sobe se uvek unapred rezervišu i gotovo ni u jednom trenutku nemamo slobodnih mesta. Pored Italijana imamo goste iz Nemačke, Austrije, Poljske, Turske, a jedno vreme je bilo i Brazilaca.

“NO MANI, MANĐARE“

VELIKI broj Italijana saživeo se sa Kragujevčanima. Dok razgovaramo sa Renatom, pritrčava mu mali Rom od nekih sedam-osam godina. Dočekuje ga srdačno, a onda nam objašnjava: - Upoznao sam Nikolu i njegovog malog brata kada sam došao i jako sam ih zavoleo. U početku su stalno išli za mnom i pričali - „mani, mani“. Onda sam im objasnio „no mani, manđare“. - Manđare, manđare - ponavlja Nikola, a onda se dogovaraju da ga Renato odvede na večeru u palačinkarnicu koju mu je mališan pokazao.

POSKUPELI STANOVI

CENA zakupa stanova u Kragujevcu skočila je sa dolaskom Italijana. Đorđe Jagličić, vlasnik agencije za nekretnine „Jagličić“, kaže da italijanski radnici uglavnom iznajmljuju stanove koji koštaju između 400 i 500 evra. - Traže skuplje stanove, dobro opremljene, obavezno sa internetom i kablovskom televizijom - kaže Jagličić. - Vlasnici su dosta novca uložili da renoviraju stanove i prilagode ih onome što se traži, pa nije ni čudo što su cene skočile.

Izvor: Novosti

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži