Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Kako je Fijat "oživeo" Kragujevac?
 
 

Kako je Fijat "oživeo" Kragujevac?

fasGradovi sa razvijenom industrijom nisu baš poznate turističke destinacije. Može li Kragujevac kao centar automobilske industrije da iskorači i na polju turizma? Grad je živnuo od dolaska Fijata a poslovni turizam je važan segment ove privredne grane, kaže direktorka Gradske turističke organizacije Snežana Milisavljević. "Pomerili smo se s mrtve tačke 2008, kada je došao Fijat, a broj gostiju od tada stalno raste. Uglavnom je reč o poslovnom svetu", navodi ona. Broj noćenja je 2011. bio 36 odsto veći nego 2010.

"Postojeći hoteli i hosteli, kojih je sve više, uglavnom su popunjeni. Ali znatan broj gostiju traži daleko bolje uslove smeštaja nego što to Kragujevac u ovom trenutku može da ponudi. Nedostaju nam hoteli visoke kategorije", kaže direktorka Milisavljević, navodeći da u gradu radi samo jedan hotel sa pet zvezdica. Čelnici lokalne uprave su još pre dve godine najavili početak gradnje velikog Holidej in hotela kod jezera Bubanj. Sada se o toj investiciji ne govori, ali je umesto toga, na istom mestu, kroz novi urbanistički plan opredeljena lokacija za jedan hotel visoke kategorije. Investitor za sada nije poznat, mada se pominje jedna austrijska firma.

Dok Kragujevac još čeka na svoj prvi novi hotel posle četrdeset godina, u gradu se obnavljaju stare "uzdanice“. U rekonstrukciju Nove Sicilijane, poznatije kao hotel Kragujevac, uloženo je oko 2,5 miliona evra. Direktor hotela Milosav Pantović nada se da će kada radovi za koju nedelju budu završeni Kragujevac imati čime da se diči.

"Radovi su obimniji nego što smo u početku planirali, a najveći 'krivac' za to je Fijat, koji je mnogo promenio ambijent. Mislim da Kragujevac ima potencijala i za kongresni turizam, zbog čega smo napravili veliku salu sa 500 mesta za seminare i rad po grupama. Na krovu hotela je sada restoran vidikovac sa otvorenom terasom, do kojeg se može stići i panoramskim liftom", objašnjava Pantović.

I kragujevački ugostitelji, vlasnici restorana i kafana, morali su da se prilagode zahtevima gostiju iz inostranstva. Nizak standard građana loše je uticao na posećenost, pa se u ugostiteljske objekte godinama nije ulagalo. Ali, došlo je vreme kada se mora paziti na svaku sitnicu, od enterijera i izgleda mokrog čvora do menija.

"Italijani su nas digli iz mrtvih. Samo zahvaljujući njima mi funkcionišemo. Imam ugovor o keteringu sa Fijatom, a mnogi od njihovih radnika i menadžera dolaze ovde na večeru. Standard naših ljudi je takav da ne mogu da priušte izlaske u restorane", kaže Veroslav Grebović, vlasnik restorana "Pane i Vino“, najavljujući da će uskoro obnoviti i svoj drugi restoran, "La boem“.

I pored svih mogućnosti, Kragujevac i Šumadija su na jedvite jade ušli u Strategiju razvoja turizma u Srbiji. Posle te male pobede ovdašnje GTO, sledi formiranje regionalnog turističkog centra, čije su osnivanje podržale opštine Lapovo, Batočina, Despotovac, Rekovac i Knić. Suština ovih napora je da poslovni svet koji dolazi u Kragujevac ostane duže na ovim prostorima. Sada se stranci zadržavaju ne više od tri dana.

Izvor: B92

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži