Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Pravda je nedostižna
 
 

Pravda je nedostižna

snezana i dragojeKoliko je godina potrebno da se u Srbiji dođe do pravde? U slučaju Snežane Topalović, učiteljice, i njenog brata Dragoja Đorđevića, profesora istorije u penziji – 13, odnosno 19 godina. A, da li je presuda suda dovoljan garant da na kraju ostvarite svoja prava i dobijete ono što vam pripada po zakonu? U slučaju ovo dvoje prosvetnih radnika iz Drače kod Kragujevca – nije.

Njih dvoje su još 1990. godine pokrenuli spor za novčanu nadoknadu na ime zemlje koja je njihovim precima oduzeta posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, kada su komunističke vlasti počele da konfiskuju imovinu imućnijih domaćina i dele je sirotinji i bezemljašima. Zemlja koju je posedovao Snežanin deda Vladislav Vujadinović, a posle i njen otac Milija, vremenom je krčmljena i deljena kako je kome padalo na pamet, pa kad više nije moglo da se ustanovi šta je čije, naši sagovornici su krenuli u borbu da bar nešto dobiju.

U godinama posle rata, deo oduzete imovine pripao je Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, odnosno vojsci koja je u susednom selu Divostin gradila svoje objekte, te Zemljoradničkoj zadruzi „Sobovica“, koja je kao i druge zadruge u Srbiji tretirana kao društveno preduzeće, odnosno društvena imovina.

Posle 13 godina razvlačenja po sudovima, i desetina žalbi, molbi, dopisa i podnesaka, Opštinski sud u Kragujevcu, danas Osnovni sud, donosi presudu u njihovu korist, ali i korist drugih podnosilaca tužbe.

U presudi od 2003. godine, od tuženih SSNO i DP „Sobovica“ zahteva se da porodicama Topalović, Đorđević, Savić, Milovanović, Pešić i Vujadinović bude isplaćena suma od oko milion dinara, budući da zemlja, površine oko dva hektara, više nije mogla biti vraćena u naturi.

Snežani Topalović pripalo je oko 120.000, a Dragoju Đorđeviću oko 240.000 dinara. Sve skupa, ne više od 3.500 evra. Iako je za sadašnje prilike reč o više nego skromnoj sumi, taj novac im ni do danas nije isplaćen.

– Ministarstvo odbrane navodno nije obavešteno o sudskoj presudi, a „Sobovica“ je otišla u stečaj, pa je obaveze te zemljoradničke zadruge prema poveriocima preuzeo grad Kragujevac koji, kako smo obavešteni, nema novca da nas isplati – objašnjava Snežana Topalović koja se, i pored svega što je preturila preko leđa, još uvek nada da će joj od rasparčane dedine imovine ostati bar nešto.

Zbog novih okolnosti, sud u Kragujevcu je ponovo zasedao po istoj tužbi, i 2009. godine potvrdio svoju raniju presudu. Ni to, međutim, nije bilo dovoljno da naši sagovornici konačno dobiju ono što im po zakonu pripada.

– Nemam reči, jer ispada kao da živim u državi bez zakona i pravde, kao da niko nema nikakvu obavezu i kao da sudska presuda nikom ništa ne znači. Drugo, ako gradske vlasti nije sramota da nas maltretiraju za ovako bednu sumu, onda ću se, ne zbog para, već zbog ponižavajućeg odnosa, obratiti Sudu za ljudska prava u Strazburu – poručuje Đorđević kome je, da stvar bude dovedena do krajnjeg paradoksa, umesto novca koji je trebalo da dobije, nedavno stigao „plavi koverat“ sa obaveštenjem da na ime sudskih troškova, i to pod pretnjom prinudne naplate, mora da uplati 11.000 dinara.

Dovedeni u krajnje ponižavajući položaj da mole za ono što su dobili na sudu, ovi prosvetni radnici, bez „veza i vezica“, više ne znaju šta da rade. Nije, kažu, toliko bitan novac, koji bi im imajući u vidu prosvetarske plate i penzije dobrodošao, koliko moralna potreba da bar delom isprave nepravdu počinjenu pre više od pola veka.

Izvor: Politika

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži