Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Slamka spasa za nezaposlene
 
 

Slamka spasa za nezaposlene

nezaposlenostKada je počelo restrukturiranje „Zastave“, samo u jednom danu 2001. godine sa spiska zaposlenih u fabrici automobila izbrisano je čak 15.000 radnika. Taj „otvoreni prelom“ na telu kragujevačke radničke klase ni do danas nije saniran. O tome najrečitije govore podaci ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, na čijoj je evidenciji oko 22.000 ljudi bez posla, što je gotovo trećina radno sposobnog stanovništva.

Može li se stanje popraviti i u kojoj meri „Fijat“ i njegovi kooperanti mogu da utiču na smanjenje broja nezaposlenih u Kragujevcu. U „Fijatovoj“ fabrici automobila angažovano je oko 1.000 radnika, a snabdevači auto-delovima imaju stalno otvoren konkurs za još oko 1.500 radnih mesta.

– Ako bismo pred sobom imali sliku na kojoj se ništa ne dešava, onda je „Fijat“ dobrodošao. Međutim, pitanje je koliko ta investicija može da popravi lošu situaciju. Sumnje podgreva i činjenica da o zapošljavanju u toj fabrici i kod kooperantskih firmi uglavnom govore naši političari, dok menadžment ćuti. To nije normalno, ali bolje išta nego ništa – kaže za „Politiku“ predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Jugoslav Ristić.

Svoje sumnje u pogledu mogućnosti „Fijata“ i fabrika auto-delova da utiču na rešavanje nagomilanih socijalnih problema u Kragujevcu Ristić argumentuje podacima koji ne ostavljaju mnogo nade u povoljan ishod.

– U Kragujevcu je 2000. godine radilo oko 60.000 ljudi, danas manje od 40.000. U privatizovanim preduzećima iz metalskog sektora bilo je zaposleno oko 12.000 radnika, danas radi manje od 2.000. Jedan broj preduzeća nestao je u procesu privatizacije, a bivši radnici se potucaju od biroa rada do Centra za socijalni rad. U takvim okolnostima „Fijat“ i kooperanti ne mogu mnogo da doprinesu da se stanje popravi – tvrdi Ristić.

Dušan Puača, predsednik Regionalne privredne komore, takođe, smatra da su razmere socijalnog kolapsa u Kragujevcu takve da se teško mogu sanirati samo dolaskom „Fijata“.

– U kragujevačkoj industriji radi oko 7.000 radnika, a poređenja radi, 1989. bilo je čak 57.000 zaposlenih. Ovako veliki gubitak radnih mesta najvećim delom je posledica neuspele svojinske transformacije, posebno kad je reč o velikim kompanijama koje su imale strateški značaj za našu privredu. Opredeljenje da se ekonomija bazira na uslugama, a ne na proizvodnji, dovelo je industriju u izuzetno težak položaj, što se ogleda i u velikom broju nezaposlenih u ovom gradu. Davljenik se hvata za slamku, i to jeste „Fijat“, ali s obzirom na strukturu lica bez posla, Kragujevcu je potrebno mnogo više novih fabrika – navodi Puača za naš list.

Kragujevački radnici danas se uglavnom okupljaju na sajmovima zapošljavanja. Prema rečima Ljiljane Petrović, direktorke ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, nedavno završeni sajam privukao je više stotina nezaposlenih Kragujevčana, od kojih je najveći broj bio zainteresovan za posao kod „Fijatovih“ kooperanata.

– Od oko 22.000 nezaposlenih, njih 7.618 ima kvalifikacije koje odgovaraju potrebama „Fijatovih“ kooperanata, ali do sada je svega petnaestak lica sa naše evidencije, uglavnom je reč o inžinjerima, pozvano da završi obuku u Italiji. No, budući da je tim fabrikama potrebno između 1.000 i 1.500 proizvodnih radnika, u narednom periodu očekujemo da se stanje popravi, pre svega kada je u pitanju zapošljavanje radnika mašinsko-tehničkog i elektro smera – kaže direktorka Ljiljana Petrović u razgovoru za „Politiku“.

Izvor: Politika

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži