Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Identitet u novčanicima žrtava?
 
 

Identitet u novčanicima žrtava?

otkrivanje masovne grobnicePriče o streljanjima tokom i posle Drugog svetskog rata, kao i o neobeleženim masovnim grobnicama u krugu nekadašnje Zastavine fabrike u Kragujevcu, dobile su materijalnu potvrdu na Fijatovom gradilištu otkrivanjem ljudskih skeleta pored napuštene akumulatorske stanice u istočnom delu fabrike.

Stariji Kragujevčani i pojedini istoričari i ranije su tvrdili da pored Šumarica Kragujevac ima još jedno veliko stratište koje je skoro sedam decenija skrivano od očiju javnosti, iza visokih zidanih ograda nekadašnjeg Vojno-tehničkog zavoda, najstarije fabrike na Balkanu.

A onda je, tokom ovog leta i jeseni, ispod naslaga zemlje, kamena i vremena „istorija“ počela da izbija na površinu.

Kako Novi magazin ekskluzivno saznaje, forenzički tim stručnjaka koji je predvodila prof. dr Marija Đurić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu otkrio je tokom višenedeljnog istraživanja najmanje 27 ljudskih skeleta.

PREDMETI OTKRIVAJU TAJNE: Zorica Đurić, v.d. predsednice Višeg suda u Kragujevcu, za Novi magazin da kaže su forenzičari pored skeleta pronašli i mnogo drugih predmeta koji bi mogli da olakšaju identifikaciju žrtava.

„Pronađeni su delovi obuće i odeće, kaiševi, ogledalca, češljevi, dugmad, puščane čaure i dva novčanika u kojima ima dokumenata i drugih papira, što bi moglo biti od izuzetnog značaja za identifikaciju žrtava i vreme njihovog stradanja, mada su stručnjaci već sada sigurni da se ti ljudski ostaci mogu povezati sa događajima iz Drugog svetskog rata, a naročito sa masovnim streljanjima 1944. godine“, rekla je Zorica Đurić.

Profesorka Marija Đurić objašnjava da su forenzičari prvo naišli na kosti razbacane na površini koje su otkrili građevinski radnici, a potom i na mnoge druge, bolje očuvane skelete.

„Drugu grupu kostiju otkrio je naš forenzički tim, a postoji i 11 grupa kostiju koje su nađene u anatomskom položaju, tako da ih možemo smatrati celinama koje pripadaju određenim osobama. Znači, 11 skeleta je predstavljalo neporemećene grobove, a ostalo su bile dislocirane kosti. Posle sveukupne analize zaključili smo da su pronađeni ostaci najmanje 27 ljudi na površini koju smo mi istraživali. Kod 16 dovoljno očuvanih skeleta uspeli smo da odredimo pol - 11 muškaraca i pet žena. Sve su odrasle osobe, osim jedne koja je imala oko 17 godina“, kaže za Novi magazin profesorka Đurić. Pored forenzičara u istraživanju masovne grobnice učestvovao je i arheolog Andrej Starović iz Narod- nog muzeja u Beogradu, a u Izveštaju koji je tim istraživača dostavio Višem sudu u Kragujevcu K - 188/11, u koji je Novi magazin imao uvid, navodi se da je najmanji broj stradalih definisan na osnovu 27 levih butnih kostiju pronađenih na lokalitetu.

U izveštaju se konstatuje i da se „na osnovu položaja tela, opserviranih fraktura u kostima od prostrelnih rana, kao i na osnovu broja i distribucije puščanih i pištoljskih zrna i čaura, može pretpostaviti da je egzekucija izvršena u samoj jami“.

POTOMCI JOŠ ČEKAJU: Odgovor stručnjaka čeka i osamdesetogodišnji Petar Simović, čiji je otac Dragomir streljan u proleće 1945. godine u tadašnjem Vojno-tehničkom zavodu. Simović od tada traga za istinom o pogubljenju i neznanom grobu u kojem je pokopan njegov otac. Dragomir Simović je pre Drugog svetskog rata bio poznati kragujevački trgovac, a rat ga je zatekao na mestu predsednika opštine Kragujevac. Sa tog mesta smenili su ga okupatori i domaći fašisti, posle čega se vratio svom poslu, ali je uprkos tome ubijen u novembru 1944. godine. „Moj je otac likvidiran nevin samo zato što se pre rata zamerio komunistima kličući kralju i otadžbini. Bio je pošten čovek i veliki rodoljub, nosilac više odlikovanja iz Prvog svetskog rata. Kada je smenjen sa mesta predsednika opštine potpuno se povukao, nije se bavio politikom, nikome nije naneo zlo. Prvog dana po ulasku u Kragujevac partizani su ga uhapsili i posle kratkotrajnog montiranog procesa streljali. Porodica nikada nije saznala datum njegovog streljanja, niti smo pronašli njegov grob.

Znali smo da je streljan u Zavodu, kod zloglasne Kapislane. U to vreme tu se toliko pucalo da su ljudi mislili da su se vratili Nemci“, kaže Simović. Viši sud u Kragujevcu rehabilitovao je oktobra 2010. Simovića, oslobodivši ga navodnih optužbi za saradnju sa okupatorom i izdaju naroda. Njegovoj porodici još nije vraćena konfiskovana imovina, ali je njegovom sinu od toga važnije da pronađe očeve posmrtne ostatke i sahrani ih u porodičnoj grobnici, jedinoj imovini koja im posle Drugog svetskog rata nije oduzeta.

Direktor Muzeja žrtava genocida istoričar Nenad Đorđević smatra da pronalaženje posmrtnih ostataka velikog broja ljudi otvara dilemu da li na prostoru nekadašnjeg VTZ ima još skrivenih masovnih grobnica. „Zna se da je jedan deo posmrtnih ostataka sa tih lokacija tajno dislociran na Varoško groblje, ali još nema pouzdanih podataka o njihovom broju i položaju. Zbog toga mislim da će državna Komisija koja se bavi utvrđivanjem tajnih grobnica morati, bar što se tiče Kragujevca, taj posao vrlo brzo da obavi jer će na prostoru nekadašnje Zastave uskoro biti sagrađen novi fabrički kompleks. Ovo je bukvalno poslednji trenutak za ispitivanje tog terena i konačan dostojanstven pokop posmrtnih ostataka svih žrtava tragičnih istorijskih događaja u našem gradu“, kaže Đorđević.

I profesorka Marija Đurić ne isključuje postojanje i drugih masovnih grobnica na tom lokalitetu: „Prema konzistenciji zemljišta i pravcu rasporeda skeleta za očekivati je da se skeleti takođe nalaze i ispod zgrade koja je neposredno pored otkrivene grobnice i koja je za rušenje predviđena na proleće“.

RANIJA TAJNA OTKRIĆA: Skeleti kragujevačkih žrtava različitih vojski i ideologija i ranije su pronalaženi u fabričkom krugu prilikom izgradnje novih hala, šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. U tajnoj operaciji Službe državne bezbednosti 1980. godine iz Zastave su premešteni posmrtni ostaci 647 osoba, koji su pokopani na Varoškom groblju, na parceli broj 9. Na toj parceli danas se nalazi neugledan kameni spomenik bez imena sahranjenih, a istoričari pretpostavljaju da u njoj zajedno počivaju partizani i četnici koje su fašisti streljali tokom okupacije, ali i građani koje su komunisti streljali posle oslobođenja.

Prema iskazima dvojice radnika JKP Gradska groblja, tada su u potpunoj tajnosti iz Zastave na groblje preneta 64 plastična džaka sa posmrtnim ostacima. Njima su pripadnici SDB strogo zabranili da pričaju o tome, preteći im zatvorom. Prilikom istraživanja novootkrivene grobnice na pola metra dubine pronađeno je više desetina do pola sagorelih sveća, što govori da su ljudi na tom mestu posle pogubljenja palili sveće, ali da je kasnije to stratište „zaboravljeno“ zbog straha i ideologije.

Istoričar Željko Zirojević, predsednik kragujevačke organizacije SUBNOR, kaže da postoje istorijski dokumenti koji potvrđuju da su fašisti tokom okupacije u krugu nekadašnjeg VTZ u više navrata streljali pripadnike ravnogorskog i partizanskog pokreta iz Šumadije, ali i da su posleratne komunističke vlasti na istom mestu likvidirale takozvane „neprijatelje naroda“.

„Imamo precizne podatke o streljanju 59 pripadnika ravnogorskog pokreta 15. februara 1943, izvršenom u krugu Vojno-tehničkog zavoda. Tada su streljani ravnogorci iz gružanskog kraja iz sela Vrbave, Toponice, Zabojnice, Pajsijevića, Gruže i drugih sela iz tog kraja. Imamo i podatke o streljanim partizanima dovedenim u Kragujevac iz Aranđelovca i okolnih mesta, a krajem 1944. i tokom 1945. tu je bilo i streljanja takozvanih narodnih neprijatelja od strane novih vlasti“, kaže Zirojević.

Prema navodima njegovog kolege Đorđevića, međutim, tačnih podataka o streljanima posle Drugog svetskog rata nema, možda zbog toga što revolucionarne vlasti nisu bile tako pedantne kao nemački okupatori, a možda i zbog toga što su želele da sakriju likvidacije ideoloških protivnika obavljene bez suda i suđenja. Zorica Đurić, v.d. predsednice Višeg suda u Kragujevcu, koja je u novembru prošle godine naložila obustavljanje radova na delu gradilišta kompanije Fijat automobili Srbija, kaže da očekuje da će po završetku istraživanja skeleti na dostojan način biti sahranjeni.

„Ne mogu se oteti utisku da su mnogi ljudi znali o postojanju masovne grobnice, ali da su iz nekih svojih razloga o tome ćutali. Čudno je da je na prostoru nekadašnje Zastave na tom delu sve vreme bio samo betonski parking i da na toj površini skoro ništa nije građeno, iako su svuda okolo fabričke zgrade“, kaže Zorica Đurić.

Izvor: Novi magazin

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži