Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Stanica na „slepom koloseku”
 
 

Stanica na „slepom koloseku”

zeleznicka_stanica_kgŽeleznička stanica u Kragujevcu, čiji je objekat sagrađen 1886. i nalazi se pod zaštitom države, danas je stecište beskućnika i narkomana, ali bi već naredne godine mogla da oživi s početkom proizvodnje u „Fijatu”.

Sve do devedesetih godina prošlog veka, železnička stanica u Kragujevcu bila je „živa“, s više stotina putnika koji su željno iščekivali vozove ka Beogradu, Nišu, Crnoj Gori i dalje ka Minhenu i Atini. Danas je ona „slepi kolosek“, sa koga ne polaze dugačke železničke kompozicije, već samo mali šinobusi, koji jedva „dobacuju“ do Lapova i Kraljeva.

Pusta stanica, kojom dominira stara, zubom vremena nagrizena zgrada, kao i teško pristupačni „mokri čvor“, zatrpan delovima odbačene odeće i upotrebljenim špricevima, ne ostavlja mnogo nade za budućnost. Ipak, uskoro bi sve moglo postati drugačije, budući da sledeće godine „Fijat“ počinje dugo najavljivanu proizvodnju automobila.

– Prema ugovoru sa državom, „Železnice Srbije” su ekskluzivni prevoznik „Fijatovog“ programa, automobila i delova, a u tom smislu stanica u Kragujevcu postaće važan saobraćajni punkt. „Fijat“ se opredelio da 90 odsto svojih proizvoda transportuje železnicom, i to tako što će 60 odsto biti usmereno ka Baru i tamošnjoj luci, a 30 odsto prema Evropi. Iz Kragujevca će, zapravo, ići gro „Fijatove“ proizvodnje, pa očekujemo da ovaj prostor već naredne godine dobije novo osvetljenje, video nadzor i što je najvažnije savremene šinske koloseke – kaže Mlađan Raičević, dugogodišnji šef stanice u Kragujevcu.

„Fijat“ bi stanici u Kragujevcu mogao da vrati stari sjaj, iz vremena od pre tridesetak godina, kada je „Zastava“ bila na vrhuncu razvoja. Sa tog mesta, 23. jula 1985. godine, otpremljen je prvi kontingent „jugića“ za SAD, u okviru „posla stoleća“, odnosno projekta „Jugo Amerika“, koji je bio poslednji veliki poduhvat jugoslovenske privrede.

– U jeku razvoja „Zastave“, mi smo na stanici u Kragujevcu imali organizovane „radničke vozove“. Oni su, kao i radnici, radili u tri smene – podseća naš sagovornik.

Vremenom je drumski saobraćaj preuzeo primat, pa je kragujevačka stanica spala na šinobuse, koji dnevno prevezu jedva pedesetak putnika. Oni koji bi da stignu do Beograda i Niša, ili su se uputili u Crnu Goru, na more, danas moraju da presedaju u Lapovu i Kraljevu. Nema više ni međunarodnih vozova, kojima se do pre dvadesetak godina „u cugu“ moglo stići sve do Minhena i Atine.

– Teretni saobraćaj i danas solidno funkcioniše, ali je putnički gotovo potpuno obustavljen. Nekada su postojale direktne linije do svih važnijih gradova u zemlji, a kroz Kragujevac je prolazio i međunarodni voz „Akropolis“. Sada idu samo šinobusi, četiri puta dnevno, ka Lapovu i Kraljevu – kaže Raičević.

Zgrada železničke stanice u Kragujevcu podignuta je 1886, a od 1996. godine nalazi se pod zaštitom države, odnosno Zavoda za zaštitu spomenika, koji je objekat svrstao u „nepokretna kulturna dobra“.

– Postoje projekti za uređenje objekta, ali do sada je samo rekonstruisan krov i zamenjeni su oluci. Za sve drugo nije bilo para. Poseban problem je stanični „mokri čvor“, koji je već godinama stecište prostitutki i narkomana. Ima mnogo i kriminalaca i beskućnika koji se tu smucaju. Mi tu ništa ne možemo, te probleme moraju drugi da reše, grad, policija, država, pre svega zbog bezbednosti putnika, ali i robe koja će se ubuduće prevoziti. Što se tiče spoljašnosti glavne zgrade, objekat je pod ingerencijom ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika. Prema njihovom projektu, zgradi se mora vratiti prvobitni izgled iz 19. veka – objašnjava naš sagovornik.

Osim svoje osnovne funkcije, da prihvati putnike i pruži im sigurnost, železnička stanica svakako ima i kulturno-istorijski značaj za Kragujevac. To je dovoljan razlog da više ne bude ruglo grada.

Izvor: Politika

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži