Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Metalci u Kragujevcu kivni na državu
 
 

Metalci u Kragujevcu kivni na državu

Nekadašnji industrijski centar, sa tradicijom dugom 170 godina, danas više liči na groblje propalih preduzeća. Metalci u Kragujevcu kivni na državu Nekadašnji industrijski centar, sa tradicijom dugom 170 godina, danas više liči na groblje propalih preduzeća.

Sve manje nade za metalske radnike

Privatizacija je neminovna, stečaj jedino rešenje, ako je moguće bez radnika, a sve to skupa vodi u gašenje preduzeća... Iako ova rečenica nije i zvaničan zaključak, na juče održanoj vanrednoj sednici Socijalno-ekonomsko saveta Kragujevca prevladao je utisak da je država digla ruke od metalskog sektora u ovom gradu koji je upošljavao 50.000 radnika. Mada odgovornost snose i kragujevačka preduzeća, koja za desetak godina u procesu restrukturisanja nisu uspela da nađu kupca ili strateškog partnera, u jednom broju slučajeva, država je, kažu metalci, taj posao otežavala, pa čak i sputavala. – Nama je dve godine bilo zabranjeno da vodimo proces privatizacije i tražimo partnera. Sad je, možda, već kasno, mada ima dosta zainteresovanih, nekoliko kineskih kompanija i jedan nemačko-italijanski konzorcijum. Krajem 2007. imali smo 1.537 radnika, danas šest puta manje – 244, ali smo, izgleda, opet suviše veliki za našu državu – rekao je Đorđe Nestorović, direktor „Zastava kamiona“.

Najgora situacija je u „Metal sistemima“, preduzeću za proizvodnju lanaca, jedinom takvom u okruženju. Ovde je ostalo svega 93 radnika, od preko 250 koliko ih je bilo do pre tri godine, kada je, posle poništavanja privatizacije, „Metal sisteme“ ponovo preuzela država. – Socijalni program se neće više sprovoditi po sistemu dobrovoljnosti, to je sada jedna vrsta prisile. Ili će radnici uzeti otpremnine, ili će iz preduzeća otići bez dinara. Mi smo nadležnima predlagali da se socijalni program odloži do privatizacije, ima zainteresovanih kupaca, da vidimo ko bi od radnika ostao u firmi. Tako bismo i državi uštedeli novac. Prošli smo kroz osam vrata, mislili smo da je naš predlog prihvaćen, ali su nas, onda, vratili na prva vrata – prepričao je direktor Siniša Otašević svoje putešestvije po lavirintima državne administracije.

Osim na Ministarstvo privrede, rukovodioci kragujevačkih preduzeća osuli su drvlje i kamenje i na Ministarstvo rada. – Ministar Vulin je za kratko vreme bio šest ili sedam puta u Kragujevcu, ali išao je tamo gde mu je lepo, nije došao kod nas gde ima problema. Umesto da pomaže, on vrši diskriminaciju radnika sa invaliditetom. Od 64 radnika, 62 odsto su invalidi od rođenja, a nikakvu pomoć od države ne dobijamo. Subvencije idu nekim preduzećima koja su juče osnovana, a mi postojimo od 1949 – zaključio je Milorad Bajović, direktor „Šumadija DES-a“, preduzeća za proizvodnju delova od metala.

Zbog nebrige države, u velikim problemima je druga zaštitna radionica u Kragujevcu koja je, uz to, i regionalni centar za zapošljavanje i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Reč je o „Zastavi inpro“, preduzeću koje proizvodi automobilske prikolice i čiji je izvoz na godišnjem nivou vredan oko četiri miliona evra. Od 351 radnika, 231 su osobe sa invaliditetom. – Nama nije potrebna pomoć, mi samo tražimo da država ispuni svoje obaveze. Pre šest godina vlada je donela zaključak da hala u kojoj radimo pređe u naše vlasništvo, taj zaključak nije poništen, ali se i ne sprovodi.

Pre dve godine ostali smo i bez subvencija za stotinak invalida iz „Zastava automobila“, koje smo preuzeli još kada je „Fijat“ došao u Kragujevac. Ovaj grad je nekad bio industrijski centar, sa tradicijom dugom 170 godina, a šta je danas – upitao je Branko Veljović, direktor ovog preduzeća. Preduzeće „21. oktobar“, nekada veliki snabdevač fabrike automobile, danas opstaje zahvaljujući saradnji sa slovenačkim „Gorenjem“, kome isporučuje delove za belu tehniku. Ovo preduzeće sa 195 radnika moglo bi posluje kada bi država izuzela i prodala deo nepotrebne imovine koja „21. oktobru“ samo pravi probleme i donosi nepotrebne troškove.

Danas, sa 195 radnika, raspolažemo imovinom koju smo imali i kad je u preduzeću bilo 2.000 radnika – kazao je Goran Stojković, direktor „21. oktobra“. Predstavnici lokalne samouprave, članovi Socijalno-ekonomskog saveta, obećali su da će inicirati sastanak kome bi, osim rukovodilaca preduzeća i predstavnika sindikata, prisustvovali i predstavnici oba resorna ministarstva, privrede i rada. Međutim, rokovi su kratki, a država je izgleda već „prelomila“ da je stečaj, tj. gašenje preduzeća jedino rešenje, pa možda i neće biti potrebe za sastankom.

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži