Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Spoljni dug Srbije oko 26 milijardi evra
 
 

Spoljni dug Srbije oko 26 milijardi evra

Ukupan spoljni dug Srbije krajem avgusta iznosio je skoro 26 milijardi evra, što je za 0,5 odsto manje nego prethodnog meseca, i za jedan odsto više u odnosu na stanje s kraja 2012. godine, navedeno je u novom biltenu Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).

Do smanjenja spoljnog duga Srbije na mesečnom nivou došlo je zbog blagog smanjenja duga i u javnom i u privatnom sektoru.

U javnom sektoru sa dostignutih 12,96 milijardi evra, spoljni dug je bio niži za 0,6 odsto, a u slučaju banaka i preduzeća sa iznosom od 13,02 milijarde, niži za 0,4 odsto.

To je, prema oceni IZIT-a, blago sezonsko sniženje kada su potrebe za kreditima manje, i privrede zbog manjeg obima poslovanja i građana zbog godišnjih odmora, ali i same države.
„Ovaj intermeco, u uslovima nerestrukturirane privrede, posebno javnog sektora, biće kratkog daha, tako da u sledećim izveštajima možemo računati sa rastom ukupnog spoljnog duga, primarno indukovanog preko države, koja će morati da ulazi u nove dužničke odnose preko emitovanja hartija od vrednosti i sklapanja novih kreditnih aranžmana“, ocenio je IZIT.

Glavnu notu u rastu spoljnog duga Srbije davao je javni sektor, čiji spoljni dug je povećan za čak 6,3 odsto u odnosu na stanje s kraja prošle godine. Nasuprot tome, privatni sektor je kreirao spoljni dug u visini od 13,02 milijarde, što je za 3,8 odsto manje nego krajem 2012. godine.

Da je država glavni pokretač rasta ukupnog spoljnog duga zemlje pokazuje i podatak da je u odnosu na stanje iz 2008. godine, spoljni dug javnog sektora krajem avgusta ove godine porastao skoro dvostruko.

To je uslovilo da udeo države u stvaranju ukupnog spoljnog duga poraste sa 30,9 odsto krajem decembra 2008. na 49,9 odsto krajem osmog meseca 2013. godine, tako da su privatni i javni sektor skoro izjednačeni u kreiranju spoljnog duga Srbije.

Nema sumnje, da će zbog potrebe za servisiranjem ranije preuzetih kreditnih obaveza, Srbija morati dodatno da se zadužuje, tako da će javni sektor učestvovati natpolovično u stvaranju ukupnog spoljnog duga zemlje.

Srbija je visokozadužena zemlja sa odnosom ukupnog spoljnog duga i BDP-a od 83,1 odsto, a granica ulaska u zonu visoke zaduženosti je 80 odsto. To potvrđuje i podatak da je odnos otplate duga prema ukupnom izvozu proizvoda i usluga na iznosio 27 odsto, a granica za ulazak u „zonu crvene lampice“ je 25 odsto, naveo je IZIT.

Izvor:Tanjug

 

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži