Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Grad Kragujevac Dug put do primene ekoloških standarda
 
 

Dug put do primene ekoloških standarda

standTrećina propisa iz korpusa evropskog zakonodavstva odnosi se na ekologiju. Zato nas na putu usklađivanja i primene direktiva čekaju mnoga iskušenja, rečeno je juče u Kragujevcu, povodom usvajanja evropskih standarda u kreiranju i sprovođenju politike životne sredine. Susret sa novinarima i okrugli sto organizovali su vladina Kancelarija za evropske integracije i Centar za evropske integracije Beogradske otvorene škole.

– Evropska unija ima jasne direktive u vezi sa ekološkim standardima, a na koji način i koliko brzo ćemo ih primeniti, to zavisi od nas. Na tom polju se suočavamo sa mnogim iskušenjima. U EU se, uzmimo samo to za primer, prečišćava gotovo sto odsto otpadnih voda, a u našoj zemlji manje od deset. Po jednoj od direktiva sva naselja sa više od dve hiljade stanovnika moraju biti povezana tim sistemima – rekao je Zoran Sretić, zadužen za primenu ekoloških standarda u Kancelariji.

Vlada je donela strategiju primene tih standarda sa rokom do 2030. godine, a prema prvim procenama, Srbiji će samo za izgradnju neophodne infrastrukture biti potrebno 10,5 milijardi evra.

– Budući da najveći teret primene ekoloških standarda pada na lokalne samouprave, vlada će učiniti sve da građane rastereti dodatnih troškova. Sredstva treba da budu obezbeđena kroz saradnju sa različitim fondovima, a jednim delom i iz kredita. Ipak, ne mogu da tvrdim da neće biti povećanja cena komunalnih usluga. U tom kontekstu, međutim, treba reći da na primenu ekoloških standarda ne treba gledati kao na trošak, već kao na investicije koje ostaju u zemlji – objasnio je Sretić.

Radi otklanjanja posledica klimatskih promena, zemlje članice EU će do kraja 2020. morati da umanje efekat „staklene bašte“ za 20 procenata. To je, takođe, jedna od direktiva u oblasti zaštite životne sredine, naglasila je Danijela Božanić iz Ministarstva energetike, navodeći da ćemo i mi morati toga da se pridržavamo, ukoliko želimo da budemo deo Evropske unije.

– U sklopu otklanjanja posledica klimatskih promena poslednjih godinu i po dana, u fokusu EU je voda, budući da su analize pokazale da efekti staklene bašte negativno utiču i na kvalitet i na kvantitet vode. To je i za nas važno pitanje – ocenila je Božanićeva.

Mirko Popović, menadžer nevladine organizacije Beogradska otvorena škola, naglasio je da u sprovođenju politike usvajanja i primene ekoloških standarda EU mediji i građani igraju važnu ulogu.

– Vlada Srbije je 2004. godine potpisala sporazum o saradnji sa nevladinim organizacijama u sklopu primene paketa ekoloških standarda, ali građani još uvek nisu dovoljno uključeni u ovaj proces. U tom smislu mediji imaju važnu, da ne kažem presudnu ulogu – istakao je Popović.

Najveći stepen usaglašenosti sa standardima EU naša zemlja je ostvarila na polju zaštite vazduha i upravljanja hemikalijama, a najviše zaostajemo u primeni direktiva koje se odnose na upravljanje otpadom, rekao je Sretić, upozorivši da je ocena nadležnih u EU da ćemo potrebne standarde dostići „ne u kratkom ili srednjoročnom, već u dugoročnom periodu“.

Radi što aktivnijeg uključivanja građana u proces primene ekoloških standarda, organizatori jučerašnjeg skupa otvorili su štand u centru grada, gde su svi zainteresovani Kragujevčani mogli da postave pitanja, daju predloge i komentare u vezi sa zaštitom životne sredine.

Izvor: Politika, B. Kartalović
Slika: B. Kartalović

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži