Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Ekonomija INTERVJU SA PROF. DR PETROM VESELINOVIĆEM
 
 

INTERVJU SA PROF. DR PETROM VESELINOVIĆEM

Portal Kragujevac online i Kragujevac.biz nastavljaju svoju praksu razgovora sa eminentnim stručnjacima našega kraja. Danas razgovaramo sa prof. dr Petrom Veselinovićem, dekanom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i predsednikom Društva ekonomista grada Kragujevca, jedinim članom Predsedništva Saveza ekonomista Srbije južno od Save i Dunava.

 

Čast nam je i zadovoljstvo što je profesor Veselinović našao vremena za ovaj intervju. Profesore Veselinoviću možete li nam reći nešto više o tome čime se bavi Društvo ekonomista grada Kragujevca i u kojoj meri učestvuje u rešavanju konkretnih ekonomskih problema u Šumadiji i Pomoravlju, kao i koje su poznate ličnosti vaši članovi?

Petar Veselinović: Najpre hvala što se interesujete za naš rad i delovanje. Društvo ekonomista grada Kragujevca osnovano je pre nešto više od dve godine, u februaru 2016. godine. poznato je da su ekonomska nauka i struka vrlo specifične, kako u teorijskom tako i u praktičnom delu, tako da Društvo ekonomista grada Kragujevca, kao član Saveza ekonomista Srbije, u svojoj misiji organizuje seminare, konferencije, okrugle stolove koji su, u najvećoj meri, usmereni prema temama koje su aktuelne u našem društvu. Izdvajam konferencije i okrugle stolove koji su imali za cilj da daju smernice kako podstaći preduzetništvo u Srbiji, na koji način i kako privući strane i domaće investicije kako na makroekonomskom, tako i na regionalnom nivou. Takođe, značajan deo rada Društva posvećen je evropskim integracijama naše zemlje. Tim povodom, u organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Evropskog pokreta u Srbiji, organizovan je okrugli sto na kome su, između ostalih, učešće uzeli novinar Miša Brkić i profesor Stanko Crnobrnja. Što se tiče narednog perioda, mogu Vam reći da imamo veoma ambiciozne planove. Krajem 2018. godine, organizovaćemo konferenciju sa međunarodnim učešćem, koja će biti posvećena jednoj od gorućih tema našeg društva, a to je privatizacija u sportu, odnosno fudbalu. Nadam se da ćemo, uz eminentne predavače i ljude iz struke, makar malo pomoći nosiocima ekonomske politike, da se na kvalitetan način posvete ovom problemu.

Društvo ekonomista grada Kragujevca danas broji oko 300 članova, među kojima su eminentni profesori Univerziteta, direktori banaka, osiguravajućih društava, stručni saradnici, službenici zaposleni u javnom sektoru grada Kragujevca, Poreskoj upravi i sl. Članstvo Društva ekonomista grada Kragujevca se stalno uvećava, ali taj kvantitet ima i svoj kvalitet, jer je bitno da se znanjem doprinese radu Društva a ne samo brojnošću.

Hvala. Evo sada da krenemo priču malo o Vama, o Vašem životu, odrastanju i školovanju.

Petar Veselinović: Rođen sam 4. januara, sada već davne 1969. godine, u Ćupriji. Osnovno i srednje obrazovanje, kao nosilac dve Vukove diplome, završio sam na teritoriji opštine Rekovac, gde sam živeo do studentskih dana. Bez obzira što sam, nakon odsluženja vojnog roka, svoj studentski ali i životni put, opredelio prema Kragujevcu, ja sam veoma vezan za svoj rodni kraj. Volim svoj radni kraj i vrlo često putujem tamo, s obzirom da je geografski blizu Kragujevcu, a opet, sa druge strane, van je gradske buke i urbanog načina života. Period proveden u rodnom kraju bio je najbezbrižniji period mog odrastanja i života. Veoma sam vezan za pitominu Šumadije, odnosno Levča. Često se sećam bezbrižnih dečijih igara, od ranog jutra, do kasne večeri. Fudbal je bio moja omiljena igra i njime sam se poluprofesionalno bavio od početka srednje škole pa sve do svoje četrdesete godine. To je, pored profesije kojom se bavim, bila i ostala moja najveća ljubav.

Kada se u Vama rodila želja da školovanje nastavite baš na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu?

Petar Veselinović: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu upisao sam 1989. godine, nakon završene srednje Ekonomsko-komercijalne škole. Moram da priznam da je, u to vreme, bila veoma popularna ekonomija i da je postojala velika tražnja za poslovima ekonomske struke. Interesovala me je ekonomija jos kao srednjoškolca, a Ekonomski fakultet je bio samo logićan nastavak interesovanja u akademskim okvirima.

Da li ste odmah nakon diplomiranja radili u privredi ili ste odmah nastavili poslediplomske studije?

Petar Veselinović: To je vrlo zanimljivo pitanje, jer se vezuje za vrlo specifičan period u razvoju naše zemlje. Naime, ja sam diplomirao 1993. godine, u vreme najveće ekonomske krize i hiperinflacije koju pamti naša zemlja. Današnji mladi ljudi ne znaju kakav je to bio period i vreme. I bolje da ne znaju. Bio je to period kada su prosečne plate iznosilie oko 5 nemačkih maraka, jer je hiperinflacija "gutala" sve iznose zarada koje su bile iskazane u dinarima. Taj period je bio veoma destimulativan za pokretanje sopstvenog biznisa, a i za zaposlenje u nekoj ustanovi ili preduzeću. S obzirom da sam imao dovoljno dobar prosek da upišem poslediplomske studije, u jesen 1993. godine, ja sam ih i upisao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Uporedo sa usavršavanjem u struci, formirao sam i porodicu. Kada sam 1. septembra 1996. godine počeo da radim, kao asistent pripravnik na Fakultetu, moj životni put se promenio iz korena i na tom putu se i danas nalazim.

Kažite nam nesto više o nacinu studiranja u Vaše vreme i da li može da se uporedi sa današnjim vremenom? Koje su sličnosti, a koje razlike?

Petar Veselinović: ”Svako vreme nosi svoje breme”, kako ja to volim da kažem. Svako vreme ima svoje specifičnosti, ali moram da priznam da je studentski život, pre tridesetak godina, bio skromniji od studentskog života današnjih generacija. Danas je to brže i sofisticiranije, mnogo se brže živi i studira. Lakoća komunikacija i velike mogućnosti za usavršavanjem na inostranim fakultetima, bili su nezamislivi mojoj generaciji. Za vreme ratova i sankcija nije moglo da se putuje i usavršava, a i komunikacije su bile otežane. Međutim, to vreme je sa sobom nosilo druge lepote i čari koje jedan mladi čovek može da doživi studirajući. Uostalom, iz ovog sadašnjeg ugla i u godinama u kojima se nalazim, s ponosom kažem da je to bio najlepši period u mom životu.

Možete li nam nešto više reći o uslovima studiranja na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu danas?

Petar Veselinović: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu danas je savremena visokoškolska institucija, akreditovana na sva tri nivoa studija: osnovne, master i doktorske studije. Svi zaposleni, nastavnici i saradnici, ali i nenastavno osoblje veoma se trude da uslove studiranja što više unaprede i prilagode studentima. Naravno, svi smo svesni da uvek može bolje. Zakon o visokom obrazovanju u fokus stavlja studenta, a tzv. Bolonjski proces koji on promoviše, omogućava da se sve aktivnosti studenata, tokom trajanja semestra, boduju, odnosno uzimaju u obzir prilikom formiranja konačne ocene. To je kvalitativni iskorak, jer traži što neposredniji kontakt profesora sa studentima, odnosno rad u manjim grupama. Svoje aktivnosti, na osnovnim akademskim studijama, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, ostvaruje kroz dva studijska programa i šest modula, koji prate savremene izazove u ekonomiji i menadžmentu. Što se tiče obrazovanja, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, konstantno podstiče svoje studente i na tzv. neformalne oblike obrazovanja. Pored raznih stručnih praksi i učenja stranih jezika, veoma su zastupljeni oblici vannastavnih aktivnosti koji se sprovode organizovanjem Ekonomijada, Menadžerijada, Apsloventskih večeri i sl. Danas na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu studira preko 3000 studenata, tu nastaju mnoge ljubavi i poznanstzva. Fakultet je riznica mladosti, nauke i svega onoga što je lepo u zivotu jednog mladog čoveka.

Možete li nam reći kako se Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, kao državna naučno obrazovna institicija, bori sa sve većom konkurencijom privatnih fakulteta? Sve je veća ponuda na trzištu fakulteta koje je lakše završiti i gde se tzv. expres diplome steču na sumnjiv način, preko noći.

Petar Veselinović: Ovo je odlično pitanje. Kada bi ja to pitanje nametnuo kolegama na Nastavno-naučnom veću, rekli bi da oni nama nisu konkurencija. Međutim svaki akreditovan fakuletet je konkurencija koja tera na "tržišnu utakmicu". Svi smo mi, po Zakonu o visokom obrazovanju jednaki, osim po obliku finansiranja. Problem je samo što većina fakulteta u privatnom vlasništvu delimično zloupotrebljava ulogu konsultativnih centara i što u njima, pored izvodjenja nastave i kolokvijuma, izvode i mispite, pa čak se tu brane i diplomski radovi, a to je u suprotnosti sa Zakonom. Bez obzira na te anomalije, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, sve takve fakultete tretira i doživljava kao konkurenciju, jer smo u istoj branši. Pored Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, na teritoriji Kragujevca i okoline, funkcioniše još 11 odeljenja i konsultativnih centara raznih fakulteta iz oblasti ekonomije i menadžmenta. Uz sva uvažavanja onoga što oni pružaju studentima, smatram da smo mi na Ekonomskom fakultetu, daleko ispred njih, u svakom pogledu i da je znanje koje naši studenti stiču neuporedivo veće i kvalitetnije.

Koji su tačno akreditovani studijski programi na osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama?

Petar Veselinović: Kao što rekoh, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu je akreditovan za sva tri nivoa studija. Osnovne akademske studije izvode se na dva studijska programa: Ekonomija i Menadžment i poslovna ekonomija. Ta dva studijska programa, od druge godine studija, račvaju se dalje na šest veoma atraktivnih modula: Opšta ekonomija, Finansije, berze i bankarstvo, Marketing, Menadžment u hotelijerstvu i turizmu, Računovodstvo i poslovne finansije i Međunarodni menadžment. Na master nivou, pored postojećih studijskih programa i modula, otišli smo korak dalje akreditujući studijski program Finansijski menadžment u javnoj upravi. Doktorske studije se izvode na jednom studijskom programu (Ekonomija) i tri modula: Makroekonomija, Računovodstvo i poslovne finansije i Upravljanje poslovanjem.

Šta nam možete reći o međunarodnoj saradnji, pre svega, sa univerzitetima i fakultetima iz Evrope?

Petar Veselinović: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu posebnu pažnju poklanja međunarodnoj saradnji. Nju posmatramo kako sa aspekta nastavnika i saradnika, tako i sa aspekta naših studenata. Intenzivan period međunarodne saradnje, na našem Fakultetu, započeo je pre petnaestak, godina kada je na mestu prodekana za međunarodnu saradnju bila prof. dr Zora Arsovski. Tada su napravljeni brojni međunarodni kontakti koji su, u međuvremenu, dobili i institucionalne forme potpisivanjem sporazuma o saradnji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu sa Ekonomskim univerzitetom u Krakowu (Poljska), Univerzitetom u Žšovu (Poljska), Univerzitetom za ekonomiju i trgovinu iz Kijeva (Ukraina), Ekonomskim univerzitetom u Mesini (Italija), Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Zenici (BiH) i svim Ekonomskim fakultetima iz Republike Srpske (BiH). U planu je obnavljanje saradnje sa Univerzitetom Makedonija iz Soluna (Grčka), kao i uspostavljenje saradnje sa Univerzitetom Lomonosov iz Moskve (Rusija). U okviru Erazmus plus programa Evropske unije, odlično sarađujemo sa fakultetima iz Hrvatske, Albanije i Češke.

Na kojim međunarodnim projektima je trenutno uključen Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu?

Petar Veselinović: Ekonomski fakulet Univerziteta u Kragujevcu nažalost nije nosilac nijednog međunarodnog projekta, ali preko Univerziteta u Kragujevcu, čiji je punopravni član, učestvuje na brojnim medjunarodnim projektima, pre svega, iz korpusa Erazmus plus programa. Naši profesori, odnosno naučni radnici, veoma su aktivni u veoma kvalitetnim projektima medjunarodne sadržine i daju značajan doprinos afirmaciji Fakulteta izvan granica Republike Srbije. Na Ekonomskom fakuletu Univerziteta u Kragujevcu aktivan je i Centar za ekonomska istraživanja, koji vodi prof. dr Veljko Marinković.

Da li nam možete reći nešto više o radu tog Centra?

Petar Veselinović: Moja želja, kada sam pre godinu i po dana stupio na dužnost dekana Ekonomskog fakulteta, bila je da se obnovi rad Centra za ekonomska istraživanja kako bi se što više okrenuli prema tržištu, kada su u pitanju projekti namenjeni privredi. Prof. dr Veljko Marinković, kao nastavno-naučni radnik Fakulteta koji ima najveći broj objavljenih radova u prestižnim naučnim časopisima u svetu od svih zaposlenih, sam se nametnuo kao čovek koji može i zna da rukovodi ovim Centrom. U toku godinu dana od obnavljanja rada Centar za ekonomska istraživanja je ostvario veoma zapažene rezultate, donoseći Fakultetu projekte koji su direktan rezultat saradnje sa privredom, ali i sa ambasadama Sjedinjenih Američkih Država i Švajcarske. Određeni projekti koji se odnose na stručne konsultacije u oblasti izrade biznis planova, kao i edukacije profesora srednjih stručnih škola, takođe su bili u fokusu rada Centra za ekonomska istraživanja. U narednom periodu očekujem još zapaženije rezultate i implementaciju brojnih projekata u saradnji sa privredom Šumadijsko-pomoravskog okruga. Sve je jača saradnja Ekonomskog fakulteta sa bankama, osiguravajućim kompanijama i firmama iz realnog sektora.

Da li je to bila Vaša ideja?

Petar Veselinović: Ideja je proizašla iz objektivne potrebe da naši studenti, pored teorijskog znanja, naprave iskorak i u njegovoj praktičnoj primeni. Od trenutka kada sam postao dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, ja sam samo pojačao napore u realizaciji te ideje. Saradnja sa privrednim i finansijskim sektorom predstavlja odličnu uvertiru za akreditaciju stručne prakse, koja nas čeka u narednom ciklusu akreditacije. Čvrsto stojim na stanovištu da je studentima neophodan određeni nivo praktičnog stručnog usavršavanja i, s tim u vezi, inicirao sam potpisivanje protokola o saradnji sa skoro svim poslovnim bankama i osiguravajućim kompanijama, ali i sa prepoznatljivim kompanijama u realnom sektoru, sa kojim postoje brojne mogućnosti za saradnju. To se naročito odnosi na kompaniju Milanović inženjering koja je iskazala interesovanje za studente Ekonomskog fakulteta. Značajan broj naših studenata je na stručnoj praksi dok mi radimo ovaj intervju.

Šta možete da poručite sadašnjim, ali i budućim studentima Ekonomskog fakuteta Univerziteta u Kragujevcu?

Petar Veselinović: Studentima koji su se već opredelili i studiraju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, želim dobro zdravlje i lične uspehe na svim poljima. Svakako, to se posebno odnosi na uspehe u procesu studiranja, odnosno sticanja znanja i veština tokom nastavnog procesa na Fakultetu. Svim studentima koji će, u tekućoj školskoj godini diplomirati, toplo preporučujem upisivanje master studija koje će ima na tržištu rada pružiti brojne šanse i mogućnosti za zaposlenje. Takođe, želim im da, uz studiranje, uživaju u svemu onome što im studentski život pruža. Srednjoškolcima, koji upravo završavaju svoje školske obaveze, toplo preporučujem da upišu prvoakreditovani držani fakultet iz oblasti ekonomije i menadžmenta, naš Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu. To je fakultet koji tekuće godine puni 58 godina uspešnog rada i postojanja i koji pruža kvalitetan nivo obrazovanja i edukacije. Sa više od 9200 diplomiranih studenata koje je, u toku svog postanka iznedrio, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu nametnuo se kao referentna visokoškolska institucija u Republici Srbiji i pravo je mesto za ulazak u svet akademskih gradjana.

Za kraj nam recite koji je Vaš ključni moto u životu?

Petar Veselinović: Moja poruka, odnosno životni moto je da uvek "gvozdeno" verujem u sebe i ono što radim, a to preporučujem i svim mladim ljudima koji ulaze u svet odraslih. Svako ko veruje u sebe i ono sto radi, pre ili kasnije, uživaće u plodovima svoga rada i postići će uspeh. Naravno, pod uslovom da uloži maksimalne napore u postizanju tog cilja.

Hvala Vam puno na našem današnjem razgovoru i izdvojenom vremenu. Želimo Vam puno sreće i uspeha u budućem životu i radu.

Petar Veselinović: Hvala i Vama na iskazanom interesovanmju prema meni kao pojedincu i instituciji koju predstavljam i na čijem se čelu nalazim. Želim i ja Vama puno uspeha u aktivnostima koje Vas očekuju u narednom periodu.

 

Komentari  

 
0 #1 Marija 05-06-2018 12:54
Odlican tekst...
Citiraj | Prijavi administratoru
 

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži