Fabrika “Zastava oružje” povećala je plasman proizvoda za čak 80 odsto u prvom kvartalu ove godine. Uskoro zapošljavanje još 200 radnika.
- Iako je prvi kvartal za nas najteži, jer ima dosta prazničnih dana, pogotovu u januaru, uspeli smo da na strana tržišta plasiramo robu u vrednosti od 8,7 miliona dolara, čime smo pokazali da imamo mogućnosti i kapaciteta da se približimo potpunom ostvarenju plana za ovu godinu – rekao je Gromović.
Fabrika će, ističe direktor, posle dužeg niza godina, u maju pokrenuti proizvodnju u punom kapacitetu u još jednoj smeni, zbog čega će zaposliti oko 200 mladih, uglavnom proizvodnih radnika.
- Sada fabrika radi u punom kapacitetu u jednoj smeni, mada jedan broj njih radi produženo do 18 sati. U drugoj smeni imamo relativno malo, nekih 150 radnika, i to na specijalnim procesima, ali to nije dovoljno. Cilj nam je, da kroz prijem mladih radnika, obezbedimo da druga smena bude daleko potpunija i da imamo dve ujednačene i pune smene – kaže Gromović.
Ugovori o izvozu lovačkog i sportskog oružja u ovoj godini, u kojoj fabrika obeležava 160 godina postojanja, vredni su 42 miliona dolara. U tekućoj proizvodnji fabrika ima 80 artikala, od kojih su najtraženiji, kako kaže Gromović, iz familije poluatomatskih karabina. Upravo ti karabini, u količini od minimum 90.000 jedinica, biće plasirani u Sjedinjene Američke Države, gde fabrika i najviše izvozi.
Oko 95 odsto proizvodnje fabrika izvozi i sva tržišta su joj podjednako bitna, jer, kako naglašava Gromović, cilj je da se brend, kakav je “Zastava oružje”, podigne na maksimalno mogući nivo i da osvoje što više tržišta.
- U ovom trenutku lovačko-sportski program izvozimo u blizu 40 zemalja sveta, među kojima je dominantno američko tržište, koje predstavlja 75 odsto kompletnog svetskog tržišta. Naravno da nam je ono veoma bitno, ali ne dižemo ruke i od ostatka sveta, pa smo ove godine obnovili ugovore sa tradicionalnim kupcima iz Australije, Novog Zelanda, Južne Afrike, Kanade, Perua, Gvatemale, ali i sa novim, iz Andore, Kirgizije, Tadžikistana – rekao je Gromović.
Kada je u pitanju vojni program, naglašava Gromović, fabrika sarađuje sa svima koji zadovoljavaju proceduralne i druge uslove vezano za izvoz, a fokus i pažnja opredeljeni su na tradiconalna tržišta, odnosno Bliski Istok, afričko tržište, ali i osvajanje Dalekog istoka.
Uprkos vrednim izvoznim ugovorima, čijom realizacijom će oružari nadmašiti prošlu poslovnu godinu, koja je bila najbolja u poslednjih pet-šest, fabrika posluje kao gubitaš.
- Razlog zašto je fabrika Zastava oružje gubitaš je činjenica da radimo na opremi prosečno staroj 40 godina, na zastareloj opremi koja se gotovo svakodnevno kvari, što iziskuje velika ulaganja u tekuće održavanje - objašnjava Gromović.
Kada se jedna mašina pokvari, ne staje samo radnik koji za njom radi, već svi iza njega u lancu, dodaje Gromović i kaže da je dodatni problem to što se ta oprema više ne proizvodi, pa nema ni rezervnih delova u prodaji.
Prema programu poslovno-finansijske konsolidacije, izrađenom pre dve godine, za zamenu opreme potrebno je oko 30 miliona evra, i sa time su upoznata nadležna ministarstva. U fabrici se nadaju da će država naći načina da ta sredstva obezbedi kako bi fabrika smanjila troškove proizvodnje i bila u situaciji da joj prihodi pokriju sve rashode.
Na pitanje da li je fabrika pred potpisivanjem ugovora o izvozu u Libiju, vrednog 100 miliona dolara, Gromović odgovara da je tačno da je visoka delegacija ministarstva odbrane te zemlje, u pratnji predstavnika srpskog ministarstva odbrane i firme Jugomport SDPR nedavno posetila fabriku, ali da on, za sada, nema saznanja o tom poslu.
- Naravno da bismo u fabrici bili više nego srećni da sa nama neka država potpiše ugovor vredan 100 miliona dolara, ali naprosto za sada nemamo nikakvih saznanja o tome.To je posao našeg strateškog partnera firme ‘Jugoimport SDPR’, u njih imamo puno poverenje da će, ukoliko uopšte dođe do zahteva i potrebe za ugovaranjem, to uraditi na najkvalitetniji mogući način - rekao je Gromović.
Fabrika “Zastava oružje” najviše radnika – 8.750 brojala je 1989. godine, a onda su usledile teške godine, sankcije, a potom i period socijalnih programa. Tako je, za poslednjih deset godina, kroz pet socijalnih programa, fabriku dobrovoljno napustilo blizu 4.000 radnika, pa je u 2012. godini brojala oko 1.900 zaposlenih.
U prošloj godini zbog porasta tražnje za lovačko-sportskim oružjem, fabrika je angažovala jedan broj bivših proizvodnih radnika i zaposlila novih 150, sa evidencije nezaposlenih.
Izvor: Šumadijapress
