BEOGRAD - Službenica kratko kaže: “Ne može da se očita adresa sa nove lične karte, donesite i prijavu stana.” Nju, naravno, ne interesuje to što ste sa urednom ličnom kartom predugo čekali u redu da biste odustali i da posao morate baš tog dana da obavite.
Nemate ni kome da se žalite za to što na ulazu ne piše obaveštenje da nemaju čitač za čip lične karte. Ma koliko grubo zvučalo, svakodnevna nemarnost javnih službi prema građanima, međutim, manji je problem od činjenice da javne službe sistemski krše zakon. Iako su po zakonu obavezni da na svom sajtu objave informator o radu u kome su data precizna i potpuna obaveštenja o uslugama, to za četiri meseca na propisani način nije uradila gotovo nijedna državna institucija. A kada nema javnosti rada i kada građani ne znaju koja su njihova prava, službenik sa lakoćom može da izgovori: “Završiću ti te papire za 15 dana i za sto evra.” Javne službe postoje da bi bile na usluzi građanima koji moraju imati i sve potrebne informacije o tome na šta imaju pravo, ali i adekvatnu zaštitu jer rad institucija plaćaju kroz porez. Najdelotvornija garancija za rad službi je objavljivanje podataka o uslugama organa vlasti i u domaćem pravnom okviru, to je informator o radu. Uputstvo šta treba da sadrže informator doneo je poverenik za informacije, a službe su bile obavezne da ga sačine i objave do kraja prošle godine. Polazeći od toga da je javnost rada najbolje sredstvo za predupređenje korupcije, organizacija “Transparentnost Srbija” uradila je istraživanje o prikazu podataka o uslugama koje organi vlasti pružaju građanima. Uzet je uzorak od 20 slučajno odabranih institucija, među kojima su ministarstva, opštine, zavodi, sudovi i javna preduzeća. Generalni zaključak je da službe svoju obavezu u skladu sa zakonom nisu obavile kako treba. Zakon propisuje i kazne za neobjavljivanje i neažuriranje informatora. Mogu biti kažnjeni čak i rukovodioci i kazne su od pet do 50.000 dinara. Međutim, do sada niko nije kažnjen.
Izvor: Blic
