Nešto mi govori da će se u budućnosti o meni znati samo po tome što sam bio profesor sjajnih budućih imena, rečenica je kojom je legendarni profesor Kosta Vujić obeležio kraj službovanja. Posle više od veka, kada srpska prosveta tone u beznađu, Rajna Dragićević pokazuje da ovakvih profesora i dalje ima. O njima se slabo zna, ali oni ionako cene samo onu popularnost koju imaju kod svojih đaka.
Na kompleksno pitanje šta čini dobrog profesora, današnji naslednici Koste Vujića imaju jednostavan odgovor - odlični đaci i studenti. Neki od njih rade za plate manje od prosečnih, ali im to nije izgovor da ne stvaraju najbolje stručnjake u ovoj zemlji. Pronašli smo ih u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu, Užicu i Nišu, a doći do njih i nije bilo tako teško jer iako ne uživaju popularnost političara i pevača, svojim školarcima su najveći uzori i idoli.
Oni im prenose znanje motivišu na dalji napredak, a jedino ne tolerišu laganje i varanje, baš kao dr Rajna Dragićević koja na sreću nije usamljena u misiji - izvesti đake na pravi put.
Neretko ovi prosvetni radnici pomažu u svojim učenicima u rešavanju životnih problema, voze ih u školu ili im kupuju knjige na završetku školske godine. Naravno od svoje plate.
Zoran Vasiljević Guki, profesor matematike u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji
Skoro četiri decenije profesor Zoran Vasiljević Guki otkriva tanane tajne matematike i informatike svojim đacima. Uči ih da matematika nije bauk i da svako od njih u sebi nosi talenat koji samo treba da se probudi. Ne viče, ne drži suvoparna predavanja, otkriva u njima sklonosti da rade timski, da jedan drugom pomažu. I da nikad, ali nikad, ne varaju. Đaci ga obožavaju i dolaze čak i subotom samo da bi vežbali s njim.
- To nisu obični časovi matematike i ne pamtim da je nekada neko sa njih pobegao - kaže Slavica Marković, direktorka Prve kragujevačke gimnazije. I posle više decenija, njegovi đaci, sada uspešni ljudi širom sveta, javljaju se, šalju mejlove, pitaju za njega i svraćaju u školu kad dođu u Kragujevac.
Vladimir Koprivica, profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja
Nema tog studenta koji se na pomen imena profesora Koprivice neće toplo nasmejati i izreći štošta lepog na njegov račun. Profesor Koprivica, po mišljenju studenata, zauzima prvo mesto na listi od 20 profesora državnih i privatnih fakulteta u Srbiji koji pokreću na rad i kritičko razmišljanje, podstiču kreativne ideje i bude radoznalost kod svojih studenata.
- Za mene su nastava, čas, razgovor sa studentima i rad u praksi životno opredeljenje. Na prvom času sa studentima istaknem svoj moto u radu, misao Pestalocija: “Pravi učitelj je onaj koji kod studenata pobuđuje duh slobodnog mišljenja i osećaj lične odgovornosti”. Možeš motivisati samo ako si motivisan, preneti energiju ako je i ti trošiš - kaže Koprivica.
Rima Janjušević, profesorka srpskog u novosadskoj gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”
Rima Janjušević je među omiljenim profesorkama novosadske gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”. Koliko je đaci vole i poštuju najbolje pokazuje to što su na promociji profesorkine knjige “Sledeće nedelje” bili glavni govornici.
- Reakcija mojih učenika, zapravo njena snaga i dubina me je zatekla, a ostajem zatečena samo ako reakcije nema. Ovako sam konačno shvatila pojam lančane reakcije jer ona još traje. Moji đaci su sa radošću... komentarisali moj kreativni iskorak još pre nego što su knjigu i pročitali. Sada stižu i reakcije posle čitanja knjige - ispričala je Janjušević.
Ispunila je cilj ilj, a to je da njeni đaci zavole književnost i da na časove srpskog dolaze zato što vole, a ne jer moraju.
Snežana Andrić, učiteljica u planinskom selu Bzovik
Snežana Andrić, učiteljica u planinskom selu Bzoviku, u porodičnom “jugiću” sama prevozi svoje đake kako ne bi satima pešačili po bespuću. Time ova mlada učiteljica ne samo da svojim đacima put od desetak kilometara u jednom pravcu prekraćuje za polovinu nego ih još uči i solidarnosti.
Bzovička školica radi kao istureno odeljenje OŠ “Stefan Nemanja” iz Studenice sa svega dva kompjutera, ali bez interneta i skromnom bibliotekom. Ipak obožavaju učiteljicu koja im svojim bogatim predavanjima nadomešćuje skromno opremljenu školu.
Ona se pre šest godina zaposlila u ovoj školi i ubrzo potom udomila u Rudnu, gde živi sa suprugom Petrom i kćerkama Aleksandrom i Anastasijom.
Miloš Milosavljević, profesor matematike u niškoj gimnaziji “Svetozar Marković“
Priprema se i uči pred svaki čas da bi što bolje predavao đacima. Na njegovim časovima rađaju se talenti za matematiku, a najveće priznanje za rad su mu, kaže, uspesi i medalje njegovih đaka.
- Još na prvoj godini studija matematike sam počeo da radim sa đacima koji su pohađali specijalno odeljenje za talentovane matematičare. Bio sam tek nešto stariji od njih. Od pre dve godine predajem samo specijalcima u Gimnaziji. Do sada su moji talentovani đaci osvojili oko 20 medalja na olimpijadama i balkanijadama iz matematike i informatike. Meni je zadovoljstvo da radim sa takvim talentima - kaže profesor Milosavljević. Nedavno je vodio tim na Balkanijadu na Kipru, gde je Žarko Ranđelović osvojio srebnu medalju.
Sava Veljković, učitelj u školi „Svetozar Marković“ u Kraljevu
Učitelj Sava na kraju školske godine je 31 đaku u odeljenju poklonio po knjigu, koje je kupio od svog novca. Inače, ovaj stari učitelj, omiljen među roditeljima generacija dece, poznat je po tome da se na ovakav način tradicionalno „odužuje“ svojim đacima za uspešno završenu školsku godinu.
- Poslednjih 15 godina knjige kupujem isključivo od svog novca. Nekada davno kada sam bio direktor jedne osnovne škole, i kada su vremena bila daleko bolja, obratio sam se jednom izdavaču, da nam bude donator, odnosno da poklanja knjige đacima na kraju godine. Nikada nisam dobio odgovor od njega, pa ni zbog činjenice da mu je sin išao u tu školu - priča učitelj Sava.
Dragiša Stanojčić, profesor srpskog jezika u Ekonomskoj školi u Užicu
- Srećan sam, privilegovan čovek jer sam 39 godina proveo sa decom - priča Dragiša Stanojčić, predavač srpskog jezika u Ekonomskoj školi u Užicu, najomiljeniji profesor u ovom gradu.
Kažu đaci - Dragišini časovi su više od slušanja gradiva, zna on da ih pretoči u tople savete, poruči da je obraz važniji od novca i diploma. Nikada na popravni ispit nije oborio učenika.
- Nisam poklanjao ocene, nego sam ih naterao da ih bude sramota da ne znaju. Uđem u razred i prvo pitam - ima li ko da je tužan. Svaki čas završavam sa: „Hvala što ste me slušali“ - kaže on.
Mihajlo Ćulum, profesor istorije u Prvoj beogradskoj gimnaziji
Postoji više razloga zbog kojih je profesor istorije Mihajlo Ćulum odavno poznat kao legenda Prve beogradske gimnazije. Jedan od njih je svakako taj što učenici predvođeni Ćulumom već celu deceniju osvajaju samo prva mesta na republičkim takmičenjima iz istorije.
- Nema loše dece, ima samo loših profesora i loših roditelja - kaže profesor Ćulum. Njegovi đaci su svi odreda odlični, pa ni profesor ne može biti drugačiji. Uostalom, rezultati su najbolja potvrda uspeha koje postiže. Učenici koje priprema osvajaju samo prva mesta na republičkim takmičenjima. Ćulum ne toleriše bežanja sa časova, ali za iskrenost daje opravdanje. Časovi počinje pevanjem himne “Bože pravde”.
Vera Zelenović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici
- Kad radite ono što najviše volite, a to je pritom i ono što najbolje znate, dobri rezultati ne mogu da izostanu. Najveći uspeh mi je uspeh mojih studenata - kaže Vera Zelenović, docent sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koju su studenti u istraživanju sajta “iSerbia” odabrali za profesorku koja ih najviše inspiriše.
Profesorka Zelenović nije bila od onih koji su čekali da se Bolonjski sistem uvede u srpsko obrazovanje, kako bi počeli da ga primenjuju. Od prvih nastavničkih iskustava pre 14 godina, njen odnos sa studentima bio je oslobođen krutog i neprikosnovenog profesorskog autoriteta, a predavanja lišena suvoparne teorije.
Violeta Vučetić, profesorka srpskog u srednjoj PTT školi u Beogradu
Profesorka srpskog Violeta Vučetić jedna je od začetnika internet komunikacije u Srednjoj PTT školi, a nosi i titulu omiljenog profesora. Otvarajući pre tri godine Fejsbuk grupu „Čitam, pa šta”, Violeta je imala nameru da otkrije koje knjige đaci najviše žele da čitaju i tako im književnost učini što primamljivijom. U tome je i uspela.
- Pored toga što predajem predmet koji volim i koji sam s ljubavlju studirala, čast mi je da sam profesor u školi u kojoj sam nekada bila đak. Možda mi je zato i lako da razumem svoje učenike jer se često osećam kao da sam u njihovoj koži -priča Vučetić.
Izvor: Blic
