Kraljica Aleksandra, čiji posmrtni ostaci danas stižu u Srbiju, bila je poslednja kraljica Jugoslavije, zemlje u kojoj nikad nije boravila. Vladarka bez kraljevstva, koju je čudan usud pratio od rođenja, naći će smiraj pored seni supruga kralja Petra Drugog Karađorđevića, koga je takođe na neki način izgubila nepunih pet godina posle venčanja. A volela ga je čitavog života.
“Jedna od prvih stvari koje sam joj rekao bila je šta bi tim ljudima trebalo reći. Ona mi je predložila nekoliko tema. Bio je to za mene sudbonosni susret”, zapisao je u memoarima Petar Drugi Karađorđević.
Jedni tvrde da je to bila ljubav na prvi pogled, drugi da je plod intriga čiji trag je vodio i do engleskog premijera Vinstona Čerčila, a biće da je istina bila negde između i najbliža rečima kojima je vezu objašnjavao Kosta St. Pavlović, šef kabineta jugoslovenske vlade u izbeglištvu: “Ovaj brak nije bio iz računa jer princeza nije imala nikakav miraz. Nije bio ni iz državnog interesa jer su svi oni koji su mogli da predstavljaju državu listom bili protiv njega. Taj brak bio je proizvod mladenačke ljubavi i spletkarenja Aleksandrine majke, gospođe Aspazije!”
Zaista, u prvo vreme protiv ovog braka bila je i Petrova majka, kraljica Marija. Iako im je dala blagoslov uz upozorenje da nije prikladno praviti lično veselje dok narod u otadžbini pati, ona neće prisustvovati venčanju koje je obavljeno marta 1944. godine u zgradi jugoslovenske ambasade u Londonu.
Prema svedočenjima, buduća kraljica je na venčanje došla u pozajmljenoj venčanici, a Petar u uniformi avijatičara, a onda će sreću, prema rečima same Aleksandre, zameniti “iznenadno i užasavajuće zatišje u Petrovom životu. Ništa nije imao da radi, igde da ide, i malo čemu da se nada”.
Bio je to početak kraja za nezaposlenog kralja i kraljicu bez kraljevstva. Ubrzo, ona će ostati sama i prema navodima tadašnjih medija, nekoliko puta će pokušati samoubistvo.
“Kruna mi je otela muža jer je stalno bila van njegovog domašaja. Otišao je za svojim političarima, a ja sam ga čekala čitavog života”, zapisala je Aleksandra u memoarima, a na drugi put u Ameriku, koji ih je zauvek razdvojio, krenuli su zajedno sa sinom Aleksandrom 1949. godine nakon potucanja po Evropi i nakon što ih je novi neprikosnoveni jugoslovenski vladar Josip Broz Tito izbacio iz naše ambasade u Londonu i ukinuo im kraljevsku rentu. U isto vreme, Francuska im je uskratila vize plašeći se da i on, kao otac mu Aleksandar, ne bude meta atentatora.
Kralj Petar je ostao u SAD, gde je i umro 1970, a ona se sa sinom Aleksandrom, sadašnjim srpskim prestolonaslednikom, vratila prvo u Pariz, potom u Veneciju i na kraju u London, gde je sina Aleksandra predala svom deveru, princu Tomislavu Karađorđeviću. Pridružiće im se 1973, nakon smrti njene majke s kojom je živela u Veneciji. Umrla je, sama i bolesna, u staračkom domu u Istočnom Saseksu 30. januara 1993, a po sopstvenoj želji sahranjena je na Kraljevskom groblju palate „Tatoj“ u blizini Atine.
Izvor: Blic
